POSLE 10 GODINA U BGD VLADA SE VRATIO NA SELO: Ovde svaka kuća ima bar po špalir ove biljke, a on planira da duplira proizvodnju

Odavnina je Aleksandrovačka Župa poznata po dobrom vinu, kvalitenom grožđu i vrednim domaćinima. Bog je dao ovom terenu sve, dovoljno sunca, brdovite terene baš onakve kakve voli vinova loza, kvalitetnu zemlju, sve preduslove da grožđe obilno i kvalitetno rađa.

Svaka kuća ima makar jedan špalir vinove loze. Jedan od vinogradara je i tridesettrogodišnji Vladimir Smiljković iz Drenče, vlasnik porodične vinarije Smiljković. U ovaj posao krenuo je kao četvrta generacija, i to u najboljim godinama i već sada su vina Smiljković dobila eminentna priznanja i nagrade.

Na samo 2,5 km od centra Aleksandrovca, u blizini manastira Drenča u čijem je sklopu i crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, nalazi se porodična vinarija Smiljković. Okružena prelepom prirodom, brdima, tik uz reku, odaje sliku idealnog mesta za opuštanje.

- Naša Župa je Bogom dana za uzgoj vinove loze i spravljenje vrhunskih vina. Odlikuje je veliki broj sunčanih dana u godini i nadmorska visina idealna za gajenje vinove loze od 300 do 500 metara nadmorske visine - počinje priču Vladimir.

U februaru posao u vinogradu je u punom jeku. Majstori užurbano koriste lepe zimske dane kako bi sazidali potporni zid iza vinarije, a i izgradnja apartmana se privodi kraju. Vladimir je skoro deset godina proveo u Beogradu. Tamo se uputio iz rodnog Aleksandrovca sa željom da se školuje za voćara vinogradara. Na studijama Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dobija kvalitetno teorijsko, ali i praktično znanje sa kojima se vraća kući gde ga već uveliko čeka proizvodnja vina.

Njegova porodica se generacijama unazad bavi vinogradarstvom a prvi savremeniji zasad vinove loze, na površini od 2,5 hektara, podiže njegov otac Predrag davne 2004. godine. Sorte koje je tada posadio bile su Merlo, Tamjanika, Kaberne i Italijanski rizling. Na tome nisu stali i pre tri godine, podižu nov zasad površine 0,5 hektara, sa autohtonim sortama Tamjanika i Prokupac.

Kako bi istakao dugu porodičnu tradiciju u bavljenju vinogradarstvom, Vladimir je osmislio i obeležje porodične vinarije. U podrumskim prostorijama gde su smeštene bačve i flaše sa vinom, ne može a da se ne primeti velika fotografija na kojoj se nalazi ljudski dlan. Na tom dlanu, koje simbolizuje porodično stablo, ispisana su početna slova svih predaka, uključujući i njegovo.

- Nije lako bilo doći do ovoga do čega smo sada došli, ova slika će me uvek podsećati kome trebam biti zahvalan. Tako učim i svoju decu, da im uvek bude pred očima ko je sve učestvovao u stvaranju porodične vinarije, u čijoj će nadogradnji ako da Bog i oni učestvovati - ističe Vladimir.

Dug je put od podizanja zasada do dobijanja vina – 14 godina

- Dug je put od podizanja zasada do dobijanja vina. Našoj porodici je za to trebalo punih 14 godina. Nismo žurili, od samog početka smo želeli da budućim kupcima ponudimo kvalitet, a ne da se opterećujemo količinom. Tako razmišljam i danas. Velika je konkurencija na lokalnom tržištu, pogotovo u Aleksandrovcu gde se skoro svaka kuća bavi proizvodnjom vina a naročito od kada je država povećala subvencije i razne programe podsticaja za vinogradarsku i vinarsku proizvodnju. Naša proizvodnja se bazira na porodičnoj vinariji, što znači da oko 80 procenata proizvodnje dobijamo iz sopstvenih vinograda.

Izazov – klimatske promene

Brojni su izazovi sa kojima se susreću vinogradari i vinari u našoj zemlji. Jedan od vodećih problema su klimatske promene koje poslednjih godina ostavljaju velike posledice. Prošla godina je bila jedna od lošijih, pa može se slobodno reći u poslednjih 20 godina. Kišno proleće je zahtevalo veći broj tretmana, što je dodatno poskupelo proizvodnju, a učinak je bio dosta loš. Grožđe je na ovom terenu podbacilo sa rodom oko 70 procenata u odnosu na prosečne godine.

- Prošla godina je bila puna izazova. Kako bi uspeli da sačuvamo grožđe morali smo da budemo konstantno u vinogradu i pratimo promene nakon obilnih padavina i u skladu sa preporukom struke da reagujemo. Za dobijanje vrhunskog vina, neophodna je sirovina dobrog kvaliteta. Na žalost nismo uspeli da sačuvamo sve količine, ali ono što je ostalo i opstalo bilo je dobrog kvaliteta. Nikada nismo išli na kartu kvantiteta, već nam je kvalitet bio uvek na prvom mestu. Godišnje naša porodična vinarija proizvede oko 15.000 boca, i cilj nam je da taj broj udvostručimo.

PRIMETNA RADNA ATMOSFERA

Oko vinarije je primetna radna atmosfera i jedno malo gradilište. Vinarija je otvorena 2018. godine i od tada na ovom imanju radovi ne staju. Nakon registrovanja vinarije, najpre je otpočela izgradnja sale za prijem gostiju i prezentacije, koja je otvorena pre dve godine. Trenutno u zgradi pored vinarije, teku završni radovi na izgradnji pet apartmana koji će moći da ugoste 15 ljudi. Ovim će ispuniti očekivane ciljeve, da zaokruži ceo krug i finalan proizvod proda na kućnom pragu.

- Veliki značaj za unapređenje i proširenje posla imali su podsticaji i bespovratna sredstva koje daje ministarstvo. Jedan takav vid pomoći koristili smo pre tri godine, u sklopu programa za manje vinarije do 20.000 litara. Privode se kraju radovi na izgradnji apartmana koji bi trebalo već od ove godine da prime prve goste. Vinski turizam se tek u poslednjih nekoliko godina razvija u ovom kraju. Moja vinarija se nalazi na takvom mestu, gde će gost pored dobrog vina moći i da napoji dušu odlaskom u Manastir Drenča koja se nalazi od naše vinarije svega 700 metara.

- U našoj blizini nema zagađivača, buke. Nalazimo se takoreći izolovano od ostatka sveta. Cilj naše vinarije je razvoj vinskog turizma, da gost dođe kod nas, proba naše proizvode u degustacionoj sali, provede dan, dva u prirodi, obiđe manastir, ode do centra koji nam je blizu i da na kraju gostu kupi naše vina. Kapaciteti degustacione sale koje je izgrađena pre dve godine, je za 50 ljudi, dok u novoizgrađenih 5 apartmana možemo smestiti nekih 15-tak gostiju. Nadam se da ćemo od ove godine uspeti da primimo i prve goste.

Tamjanika i Grašac, Prokupac i Kabarne Merlo

Porodična vinarija Smiljković, proizvodi dve vrste belog i dve vrste crvenog vina.

- Bela vina proizvodimo od sorte Tamjanike i Grašac, dok crvena vina od sorti Prokupac i Kaberne Merlo. Za sada gotovo sve količine prodamo na lokalu, mada od kada smo izlagali na sajmu u Beogradu, javljali su nam se kupci iz cele zemlje.

(Kurir.rs/Plodna zemlja)