Jedno gazdinstvo u Begeču napravilo je rakiju od šargerepe, takovzvanu „šargarepovača“, i za litru tog unikatnog napitka, kako kažu, potrebno je 20 kilograma povrća.
Flašu „šargarepovače“ prodaju za 1.200 dinara, a pored domaćih kupaca, ova rakija je tražena i u Slovačkoj, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj.
Žena koja ispred svoje kuće prodaje ovo unikatno piće, kaže da da je njen deda došao na ideju da pored viljamovke i dunje, na svom salašu peče i šargarepu.
Ona objašnjava da je proces pečenja ove rakije dug i zahtevan, ali da, kako naglašava, njena porodica to radi iz ljubavi.
Dodaje da se uzgojem šargarepe u njenoj porodici svi bave, od najstarijih do najmlađih i da su čak nekoliko puta učestvovali i na poznatoj begečkoj „Šargarepijadi“.
Begečka šargarepa proglašena je za proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom 2017. godine i zbog specifičnih karakteristika i kvaliteta postala je treći sertifikovan proizvod na teritoriji Novog Sada, a druga zaštićena šargarepa u Evropi.
ZARADE I DO 3,5 MILIONA EVRA
U „sivoj zoni“ svake godine proizvede se više od 500.000 litara rakije, ukoliko uzmemo u obzir da je dozvoljenih 50 litara po gazdinstvu. Vodeći se tim podacima i prosečnoj ceni od sedam evra (820 dinara) po litru na slobodnom tržištu, dolazimo do računice od 3.500.000 evra koji neregistrovani proizvođači i gazdinstva zarade.
Prema procenama struke, ukupan broj proizvedenih litara rakije u Srbiji iznosi oko 50 miliona litara, a gotovo polovina te količine napravljana je u „sivoj zoni”. Iako je u registru proizvođača jakih alkoholnih pića oko 900 aktivnih proizvođača, pretpostavka je da je ta brojka drastično veća.
Teško je doći do pravog uvida na terenu, odnosno koliko tačno ima gazdinstava i ljudi koji se bave proizvodnjom rakije za sopstvene potrebe. Ako se oslonimo na tradiciju, i ljubav koju Srbin ima prema pravljenju rakije, procena je da je pravi broj proizvođača nekoliko puta veći od onog što koji je upisano u registru za alkoholna pića.
Cena se u sivoj zoni kreće i do 1.000 dinara po litru, pa je i zarada od rakije dobra. Kvalitet rakije je raznovrstan, i pored samog načina pripreme, zavisi i od kvaliteta kazana u kojem se prave. Počev od čuvenih „brlja“ koje nisu preteratno kvalitetne, do visoko kvalitetnih rakija, a njihova cena se na divljem tržištu kreće od pet do 10 evra.
Što se tiče same navike konzumenata rakije, ona ide upravo u prilog proizvođača u sivoj zoni, jer će domaća će uvek biti ispred svake sa etiketom.
Svako ko pravi rakiju za sopstvene potrebe ne mari za izgled ambalaže, niti mu je stalo do samog dizajna boce u koju će spakovati gotov proizvod. Bitan je način pripreme, kao i uslovi u kojima će rakija da „leži“, odnosno njen kvalitet.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
