Crna ribizla je izrazito lekovita biljka, pravi šampion u sadržaju vitamina C i antioksidanata, ali se na našim prostorima retko plantažno gaji. Nije zahtevna za uzgoj, međutim, problem je njen plasman. Porodica Simeunović je umesto problema videla izazov i uspešno ga je prevazišla.
U selu Babina Luka nadomak Valjeva neobična slika – preko 600 lepo negovanih žbunova crne ribizle živi svoj život, donosi prinose i prihode.
– Proizvodnjom crne ribizle smo počeli da se bavimo 2017. godine. Motivisalo me je to što je retko ko uzgaja, a oko same voćke nema mnogo ulaganja. Biljka nije zahtevna i ne oduzima mnogo vremena – priča nam Miloš Simeunović.
Reč je o veoma otpornoj biljci, te zasad do sada nije imao većih problema sa bolestima i štetočinama, iako se ne tretira hemijskim preparatima za zaštitu bilja.
– Ribizlu ne prskamo, jer sušimo listove za čaj. Koristimo mineralna đubriva i ne možemo da kažemo da je gajimo organski, ali ni kap pesticida ne upotrebljavamo – navodi Miloš.
Kako sam kaže, najvažnija je nega zasada. Poželjno je da ima navodnjavanje, ali može i bez toga.
– Najviše treba obratiti pažnju na rezidbu. Ribizla je žbunasta biljka i mora da ima pravilno raspoređene grane. U žbunu treba da se nalazi 12-15 grana starosti od jedne do četiri godine. Najrodnije su dvogodišnje grane, a nakon četvrte godine grane se uklanjaju do osnove – objašnjava Miloš.
Na samom početku odlučili su se za sortu titanija koja je pogodna za preradu, a za to su imali dobar razlog.
– Nismo imali, a nemamo ni sada hladnjaču koja je neophodna da bi se ribizla čuvala duže vreme u svežem stanju. Osim toga, u tom periodu je cela porodica angažovana oko berbe i nemamo mogućnosti da vršimo dostavu svežeg ploda. Zato smo se odmah odlučili za sortu koja može da se prerađuje – objašnjava Miloš.
Plodovi stižu na berbu u drugoj polovini juna, a berba traje desetak dana. Po žbunu je prinos oko 2 kilograma i naši domaćini su zadovoljni sa njim, s obzirom da je reč o prinosu bez navodnjavanja. Sav rod se odmah prerađuje u sirup i džem.
Kako nam Miloš priča, ribizla mora da se opere, samelje, a onda se pristupa ceđenju uz pomoć prese. Godišnja proizvodnja je oko 400 litara sirupa, a od ostatka se pravi džem.
LEKOVITA CRNA RIBIZLA
Za crnu ribizlu se zna da sadrži velike količine vitamina C i da pomaže u poboljšanju krvne slike i normalizaciji krvnog pritiska. Utvrđeno je da sok od crne ribizle pomaže kod proširenih vena i pozitivno utiče na povećanje nivoa koncetracije. Ovo nisu jedina pozitivna dejstva crne ribizle, a lekovitost njenih bobica je dobro poznata ljudima, te Simeunovići nemaju problem sa plasmanom svojih proizvoda.
– Ljudi nam uglavnom poručuju proizvode preko Interneta. Mnogi znaju za njena lekovita svojstva i zato je kupuju. Javljaju nam se i ljudi koji nikada nisu probali proizvode od crne ribizle i žele da probaju ili žele da poklone nekome. Gotovo da nemamo konkurenciju, a besplatno isporučuju na teritoriji Beograda i Valjeva, što je velika pogodnost za kupce. Za druge gradove šaljemo kurirskom službom – navodi Miloš.
Ribizla je Simeunovićima dodatni izvor prihoda i, iako do sada nisu koristili državne subvencije, u planu im je da prošire proizvodnju, a onda će im dobro doći i ova vrsta pomoći.
Za kraj, pitali smo Miloša šta bi savetovao ljudima koji bi želeli da gaje crnu ribizlu.
– Ribizla je zahvalna biljka za uzgoj. Malo traži, a puno daje. Svima koji bi želeli da započnu uzgoj savetovao bih da se prvo raspitaju da li je u njihovom kraju moguć otkup, jer ako nije, to im utiče i na izbor sorte. Takođe, važno je da se upoznaju sa biljkama i da nauče rezdibu, jer je ona najbitnija. Zato je najbolje početi sa par žbunova, a kasnije širiti zasad – zaključuje Miloš.
kurir.rs/ Agrosmart
NE PROPUSTITE
