Slušaj vest

Ako iznos nedozvoljenog minusa bude izmiren u roku od pet dana, neće biti naplaćena kamata, jedno je od predloženih zakonskih rešenja, saznaje „Politika”.

Nepredviđena naplata čeka, kašnjenje zarade ili nešto veći izdatak za pripremu slavske i novogodišnje trpeze – mnogo je mogućih razloga da se račun „zacrveni”, posebno u ovom periodu godine, i ode u nedozvoljeni minus.

To se nedavno dogodilo i jednoj našoj sugrađanki, ali, kako kaže, ne prvi put. S tim što ju je sada iznenadio neočekivani poziv iz banke, i to za dug od svega nekoliko hiljada dinara.

– Kada ćete imati uplatu, pitala me je devojka zaposlena u kol-centru bez mnogo uvijanja. I to sredinom meseca kada, na osnovu pregleda mog računa, mogu i sami da zaključe da još nije vreme za isplatu zarade – ispričala je ona i napomenula da je klijent ove banke već više od 15 godina.

Redovno izmiruje potrošački kredit preko trajnog naloga, a u ovu, kako kaže, neprijatnu situaciju dospela je zbog naplaćenog čeka u vreme kada to nije bilo predviđeno. Zbog toga sa računa nije mogla da bude naplaćena celokupna mesečna rata kredita, ali reč je o svega petnaestak dana zakašnjenja.

– Pitam se da li je ova praksa pozivanja klijenata za tako mali iznos nešto novo. Smatram je i neprimerenom. A posebno me iznenađuje da banka to čini kada je jasno da će za svaki dan kašnjenja naplatiti kamatu koja je, kako znamo, više nego paprena za prekoračenje dozvoljene pozajmice – kaže naša sagovornica.

O čemu je reč i da li banke koje posluju u Srbiji imaju pravo da pozivaju klijente u ovakvim situacijama?

Kako su odgovorili u Narodnoj banci Srbije, Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana je obaveza banaka da u slučaju znatnog prekoračenja po računu, koje traje duže od mesec dana, bez odlaganja o tome obaveste korisnika u pismenoj formi, sa podacima o iznosu prekoračenja, kamatnoj stopi koja će se primeniti na iznos prekoračenja i drugim eventualnim naknadama i troškovima.

– Važno je naglasiti da je ova obaveza propisana kako bi se sprečila mogućnost da korisnici u dužem periodu budu u nedozvoljenom prekoračenju. Posebno ako je reč o takozvanim neaktivnim tekućim računima. To jest onim koje korisnici u dužem periodu, nekada i više godina, ne upotrebljavaju za izvršavanje platnih transakcija – navodi se u odgovoru.

U NBS takođe ističu da su u prethodnom periodu u više navrata utvrdili određene nepravilnosti koje se odnose na postupanje banaka i informisanje korisnika neaktivnih tekućih računa na kojim je postojalo dugovanje, koje je nakon toga znatno uvećano usled dugogodišnje naplate naknade za održavanje računa i kamate na nedozvoljeno prekoračenje, to jest zatezne kamate.

Narodna banka Srbije je u ovim slučajevima, kako ističu, sprovela odgovarajuće supervizorske mere zbog zaštite prava i interesa ovih korisnika, posle kojih su banke otpisale potraživanja od ukupno 2,94 milijarde dinara za više od 200.000 korisnika neaktivnih tekućih računa, prosečno 14.280 dinara po korisniku.

– Upravo je predlogom novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, određena obaveza banke da odmah i bez odlaganja obavesti korisnika ako je njegov račun zadužen za iznos koji je doveo do korišćenja nedozvoljenog prekoračenja. Time se dodatno motivišu korisnici da bez odlaganja izmire dug po osnovu nedozvoljenog prekoračenja. Ukoliko to učine u roku od pet dana od dana kada račun uđe u nedozvoljeno prekoračenje, banka nema pravo da naplati kamatu na to prekoračenje niti bilo koju drugu naknadu – najavljuju iz NBS za naš list i dodaju kako smatraju da je poželjno da banka, nezavisno od trenutno važećeg roka prekoračenja od mesec dana, obavesti korisnika o postojanju nedozvoljenog prekoračenja računa čim se ono dogodi.

Ovo se dogodilo u primeru korisnice kod koje je zbog realizacije čeka došlo do nedozvoljenog prekoračenja računa, a upravo kako bi se sprečio obračun kamate na nedozvoljeno prekoračenje, posebno ukoliko korisnik računa nije svestan činjenice da se njegov tekući račun našao u nedozvoljenom prekoračenju, kažu u NBS.

biznis.kurir.rs/Politika