STRANI INVESTITORI ISTRAŽUJU U SRBIJI JOŠ OD 19. VEKA: Fabrike „Viskoza“ i rudnik antimona nisu značajno ugrozile podzemne vode, pa neće ni projekat "Jadar"
Rasprava o rudarenju litijuma u Srbiji još uvek ne jenjava, a sada je stigao red i na ulazak teme u Skupštinu. S jedne strane stoje ljudi koji rudarenje vide kao šansu za snažniji razvoj Srbije, a suprotstavljeni im se oštro protive. Samo pitanje je veoma ispolitizovano i reči struke ne uspevaju da dođu do građana koji na osnovu zabluda i dezinformacija sa interneta imaju sliku koja ne odgovara realnom stanju stvari.
Skupštinska debata je apsolutno neophodna jer sve mora da prođe po zakonu, ali ipak pored toga mora da se obezbedi prostor da se čuju verodostojne informacije o važnosti litijuma i postupku koji će se poštovati pri ekstrakciji u projektu „Jadar“.
Nebojša Obrknežev, magistar naftno-gasnog inženjerstva, objašnjava da mnoge zemlje polako počinju sa eksploatacijom i obradom litijuma, a kao primer navodi Veliku Britaniju koja je skoro počela sa prerađivanjem ovog dragocenog metala. On još dodaje da strani investitori istražuju u Srbiji još od 19. veka i ne vidi suštinu trenutno fingiranog problema.
- Imamo situaciju 1877. godine kada su Englezi dobili to pravo da istražuju na našim prostorima. Mi govorimo o boru koji se na tom podneblju preko 100 godina istražuje. Prolazeći tim prostorima, sve do Novog Pazara, možete da vidite kako se poljoprivreda nesmetano odvija. Rudarenje utiče na životnu sredinu, kao što utiču i druge industrije - kaže Obrknežev.
Zbog svoje neposredne blizine reci Jadar, često se mogu čuti apokaliptične tvrdnje koje se temelje na klimavim osnovama. Takvog stava je profesor Dinko Knežević sa Rudarsko- geološkog fakulteta koji deli mišljenje da je pitanje eksploatacije litijuma ispolitizovano. On
iznosi podatke da je dolina Jadra u prošlosti već bila pogođena različitim industrijskim aktivnostima koje su uticale na kvalitet tla i podzemnih voda.
- Kada govorimo o vodi, razumljivo je da je to najveći strah koji ljudi imaju – briga o vodi, vazduhu i zemljištu su osnovne stvari koje utiču na naš svakodnevni život. No, da bismo procenili koliki je rizik, moramo da krenemo od postojećeg stanja. Podzemne vode na tom
području već su zagađene iz više razloga - kaže profesor Knežević.
U celu priču je dodao i to da ni ranije industrijske aktivnosti u tom kraju, poput rada fabrike „Viskoza“ i rudnika antimona, nisu značajno ugrozile podzemne vode, pa nema osnova za tvrdnje da će to biti slučaj u projektu „Jadar“.
- Današnje mere zaštite mnogo su strože nego što su bile tada, pa ne postoji realna opasnost da će eksploatacija litijuma ugroziti mačvanski rezervoar. Da bi se voda Drine ugrozila, morao bi se prvo zagaditi Jadar, a zatim bi to zagađenje moralo stići do Drine i transportovati se 16 do 18 kilometara. Tehnički gledano, to nije realno. Uvek postoji strah kada ljudi nisu dovoljno informisani, ali nema realnog razloga za takve bojazni - zaključuje odbacujući teorije o mogućem zagađenju prof. dr Dinko Knežević.
Biznis.kurir.rs
"SRBIJA JEDINA U REGIONU IMA INVESTICIONI REJTING" Vučić: Pokazalo se da je politika rada i marljivosti, kao i teških odluka, ona koja se uvek isplati