Rusi, koji su u poslednje dve godine došli u Srbiju, otvorili su vrtiće, kafiće, hranu kupuju u svojim prodavnicama, za popravke u stanu zovu majstore sunarodnike, leče se u ruskim privatnim ordinacijama, njihovi bendovi nastupaju u ruskim barovima i noćnim klubovima, a umetnici izlažu slike u ruskim galerijama.
Ta "Mala Rusija" usred Srbije izgleda je sama sebi dovoljna i ni malo ne zavisi od Srba niti pokazuje naročitu želju za uključivanjem u srpsko društvo.
Za nepune dve godine u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, osnovano oko 9.500 firmi čiji su vlasnici državljani Ruske Federacije, a najčešće delatnosti kojima se bave su računarsko programiranje, trgovina na veliko, ugostiteljstvo i dizajn.
Prema podacima Agencije za privredne registre od 24. februara 2022. godine do 31. decembra 2023. godine registrovano je 9.494 firmi čiji su vlasnici Rusi, a od tog broja su 1.656 privredna društva u većinskim vlasništvu Rusa, dok su u 7.838 firmi registrovani kao preduzetnici.
Veterinar Viktor (42) iz Sankt Peterburga u jesen 2022. došao je u Srbiju i bez potrebnih kvalifikacija za bavljenje svojom profesijom u Srbiji. Danas radi kao majstor u Beogradu, ali isključivo za Ruse.
- Popravljam vodovod, elektro instalacije, prozore, pa čak i pravim nameštaj. U stvari, meni nisu ni potrebni srpski klijenti - izjavio je Viktor za pojedine medije.
NOSTALGIJA I NEPOVERENJE
Sociolog Zorica Mršević smatra da je nostalgija i nepoverenje glavni razlog što su ruski državljani u Srbiji usmereni jedni na druge.
- Svakome je teško u tuđini, pogotovo ako je u tu tuđinu otišao primoran, a ne turistički ili radi avanture. Oni su otišli zbog rata i normalno je da žive pomažući jedni druge u nekon smislu, neko drži vrtić, neko daje časove, neko radi popravke. Možda bismo mi više voleli neku integraciju sa našim društvom, ali to je nostalgija i samoodbrambeni mehanizam da nemajući poverenja u lokalno stanovništvo na neki način žive u imaginarnom svetu Male Rusije. Ali deca idu u škole i mislim da će vremenom uspostaviti kontakte sa domaćim vršnjacima - objašnjava Mršević.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Kurir da prema njihovim podacima u Srbiji ima 2.257 firmi sa preko 50 odsto ruskog kapitala koje zapošljavaju 4.819 radnika.
- Uglavnom su to delatnosti informacione tehnologije, konsultantske usluge, trgovina itd. Dakle, usluge, posebno kada su u pitanju novoosnovane firme u poslednje dve godine. To je vrlo pozitivno za privredu Srbije, raste broj potrošača, podržavaju domaću potrošnju, jačaju potencijal IT sektora, uticali su pozitivno na rast doznaka. Ne vidimo ništa negativno kod njih u smislu uticaja na privredu. Cene nekretnina koje su porasle i izdavanja stanova podigli su stanodavci, a ne oni koji traže - ističe Stanić.
NE PROPUSTITE
