Više do 100 domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući i 40 univerzitetskih profesora sa domaćih fakulteta i instituta stalo je iza rezultata nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar". Oni su se svojim znanjem i iskustvom usprotivili onima koji zlonamerno plasiraju lažne vesti i neosnovane tvrdnje da će projekat imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Takve neodgovorne i kontinuirane optužbe bez ikakvih dokaza plasirane su sa ciljem da se javnost dovede u zabludu i izazove neopravdana zabrinutost građana.
S druge strane, naučne činjenice i podaci koje su nezavisni stručnjaci obrazložili u nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu jasno pokazuju da će se projekat prostirati na svega 220 hektara na teritoriji grada Loznice, a da će rudnik litijuma doneti značajan ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta, dok bi privlačenjem drugih investicija u lancu snabdevanja za električna vozila bilo kreirano više od 20.000 poslova uglavnom visokokvalifikovanih zanimanja.
KO JE PODRŽAO PROJEKAT?
Objavljene studije su rezultat šest i po godina rada nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, a njihovi zaključci se zasnivaju na više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke.
Među njima su profesori sa beogradskih fakulteta - Mašinskog, Rudarsko-geološkog, Tehnološko-metalurškog, Građevinskog, Poljoprivrednog, Biološkog i Filozofskog. Osim njih, tu si i stručnjaci sa Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla", Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Instituta za nuklearne nauke Vinča, kao i iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Muzeja Jadra, i Centra za kulturu Vuk Karadžić. Predstavljene rezultate podržavaju i mnoge druge nezavisne međunarodne i domaće specijalizovane ekspertske kuće, kako je i navedeno u objavljenim i javno dostupnim nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“.
Jedna od najčešćih dezinformacija koje kruže je i tvrdnja da će rudnik i fabrika napraviti dva miliona "ekoloških izbeglica". Činjenice koje su naučno utemeljene i dokazane pokazuju da ne bi bilo masovnog raseljavanja iz ekoloških razloga, jer projekat, može bezbedno da se realizuje u skladu s propisima Srbije i EU. Sasvim suprotno, procenjuje se da bi otvaranje rudnika i fabrike moglo da privuče nove stanovnike u Mačvanski region, koji godinama beleži trend depopulacije. Istina je da je 157 stalno nastanjenih meštana dobrovoljno odabralo da se preseli nakon prodaje imovine, a da bi projekat bio realizovan, bilo bi neophodno preseliti još jedno stalno nastanjeno domaćinstvo.
Šta sa sumpornom kiselinom?
Sumporna kiselina ni u jednom obliku ne bi dospevala u vodu, vazduh i zemljište. U fabrici bi se koristila za rastvaranje rude u zatvorenom sistemu na niskoj temperaturi od 90 Celzijusa. Samim tim ne bilo isparenja, što je potvrđeno laboratorijskim testovima. Svi gasovi bi bili prečišćeni visokoefikasnom i proverenom tehnologijom skruber filtera pre ispuštanja u atmosferu.
"Jadar" je projektovan kao podzemni rudnik, što znači da bi imao značajno manji uticaj na izgled terena i životnu sredinu u odnosu na rudnike sa površinskom eksploatacijom. Emisije buke i prašine su ovde manje nego na površinskim kopovima. Netačne su i tvrdnje da neće biti moguće obavljati poljoprivrednu proizvodnju u tom kraju. Naprotiv, ona će moći nesmetano da se odvija uz rudnik. Agrarna proizvodnja bi bila izmeštena sa manje od jedan odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta u lozničkoj opštini.
U podzemnom rudniku se primenjuju savremene tehnologije s minimalnim uticajem na kvalitet zemljišta, vode i vazduha, poljoprivredne aktivnosti bi mogle neometano da se nastave u području oko rudnika i fabrike. Sleganje tla bi bilo minimalno, što je za poljoprivredu takođe važno.
Uticaj rudnika na vode
Eksploatacija litijuma, tvrde stručnjaci, ne bi uticala na izvore vode. "Jadar" je projektovan tako da se spreči uticaj na izvore vode za piće, poljoprivredu i na plitke podzemne vode koje su od suštinskog značaja za život lokalne zajednice. Namensko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda omogućilo bi da se gotovo 70 odsto procesne vode reciklira (rudničke, procesne i procedne vode).
Takođe, u nacrtima studija je dokazano da uz planirane mere zaštite ne postoji rizik da rudnik i fabrika litijuma zagade Jadar, niti veće tokove poput Drine, Save ili Dunava. S obzirom na to da je u pitanju podzemni rudnik, aktivnosti bi se odvijale na dubini od 370 do 650 metara. Taj prostor je vodonepropusnim slojevima izolovan od izvorišta voda koje zahvataju lokalni bunari. Sve otpadne vode bi bile prečišćene do kvaliteta rečne vode i dodatno oplemenjene mineralima pre vraćanja u reku Jadar.
Sav otpad iz procesa prerade bi bio u čvrstom stanju, u obliku sličnom rastresitoj suvoj zemlji, što omogućava zbijanje tokom odlaganja čime se povećava stabilnost deponije a smanjuje zapremina, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Približno 50 odsto otpada koristilo bi se za zapunjavanje podzemnih prostorija nakon što bi se eksploatacija u pojedinim podzemnim oblastima završila.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
