KOME PRIPADA IMOVINA KADA PREMINULI NEMA NASLEDNIKA? Advokat sve detaljno objasnio, evo šta igra KLJUČNU ulogu

Mala je verovatnoća da preminuli neće imati naslednika, budući da je krug zakonskih naslednika izuzetno širok. Zakon o nasleđivanju je predvideo i šta se dešava sa zaostavštinom ukoliko ne postoji lice koje bi moglo da bude zakonski naslednik, ili ukoliko niko od lica pozvanih na nasleđe ne prihvati nasledstva.

Gostujući u emisiji “150 minuta” na TV Prva, advokat Stefan Savić otkrio je šta se dešava u situacijama kad se niko od naslednika ne pronađe.

- Naslednik ne može da ne postoji. Kao poslednji zakonski naslednik javlja se Republika Srbija. Dakle, u tom slučaju će Republika Srbija naslediti zaostavštinu koja je ostala iza preminulog lica. Naslednik načelno može da se prihvati nasleđa i da se odrekne od nasleđa, dok Republika Srbija ne može da se odrekne jer nakon nje nema nikoga - rekao je Savić.

Kako objašnjava Savić, nije moguće da se pojavi neko ko nije bio u bliskom srodstvu sa pokojnikom i zatraži njegovu imovinu, već to mora da bude isključivo njegov potomak. Ono što je najbitnije jeste činjenica da zakonski naslednik može da se pojavi bilo kada.

- Pravo na nasleđivanje ne zastareva i bitno je jedino da taj naslednik koji se pojavi prvo vidi da li je vođena ostavina, postupak koji se vodi nakon smrti ostavioca, i ako je vođenje ostavine završeno onda će ga sud uputiti na parnični postupak kako bi ostvario prava koja smatra da ima - istakao je advokat.

U slučaju da se niko od naslednika ne pojavi u određenom periodu, Republika Srbija preuzima imovinu.

- Republika Srbija preuzima imovinu i to rešenje će biti pravno osnaženo. U tom smislu ne postoji vanredni ‘pravni lek’ da neko dokaže da je drugačije. Ipak, zakonodavac je odredio da s obzirom da se radi o ostavinskom postupku koji je regulisan Zakonom o vanparničnom postupku, pored toga što je neko došao i izjavio da je on naslednik i da smatra da mu pripada deo nasleđa, uputiće ga na parnični postupak. U tom slučaju će taj neko tužiti Republiku Srbiju, dokazivati da je on naslednik i da je trebalo da bude pozvan ili da nasledi zaostavštinu - objašnjava Savić.

Iako ovaj postupak mnoge plaši, prema rečima advokata, ljudi nikako ne treba da strahuju od navedenog postupka jer je on jedini i sasvim normalan put za dobijanje imovine, ukoliko nam ona zaista pripada.

- Ako se ne zna ko je naslednik, sud će u ostavinskom postupku u ‘Službenom glasniku’ Republike Srbije dati oglas da se traži naslednik i taj oglas će trajati godinu dana. Ako se naslednik ne javi u tom periodu, sud će morati da presudi. Ukoliko je pogrešno odlučio postoji mogućnost da tužbom prema Republici Srbiji on ispravi svoju grešku - kaže advokat.

Koliko traju ostavinske rasprave?

Postupak ostavinske rasprave nekad je trajao godinama. Međutim, u poslednje vreme ovaj postupak se znatno ubrzao.

- Sada je javnim beležnicima poveren taj postupak, što je dobro zakonsko rešenje s obzirom da javni beležnici rade mnogo brže nego sudovi. Javni beležnik isto tako može da donese rešenje o nasleđivanju, može da sastavi smrtovnicu. Dakle, on vodi ostavinski postupak kao i sud - istakao je on.

Šta se dešava sa vanbračnom zajednicom?

Kada su u pitanju deca iz vanbračne zajednice, ona imaju ista prava nasleđivanja kao i deca iz braka. Ipak, to nije slučaj sa vanbračnim partnerima.

- Vanbračni partner i bračni drug ne ostvaruju ista prava. Dakle, supružnik ima pravo da nasledi, dok vanbračni partner nema pravo da nasledi, to je jedna specifičnost - rekao je Savić

Međutim, vanbračni partneri lako mogu da osiguraju svog vanbračnog partnera, tako što će sastaviti testament i na taj način dodeliti svoju imovinu.

Da li je testament oboriv?

Prema rečima advokata, testament nije lako oboriti ukoliko je on sastavljen na valjan način. Nakon smrti Slađane Milošević u javnosti je pokrenuto pitanje o tome kako će se podeliti njeno nasledstvo, s obzirom na to da nije imala decu.

Kako su pojedini mediji preneli, imovina Miloševićeve pripašće njenoj braći, dok je testamentom deo nasledstva ostavila ženi koja je usvojila njenog psa. Povodom toga, advokat se na trenutak osvrnuo na pojedine prakse i zakonske odredbe koje postoje u svetu.

- Pored slučaja Slađane Milošević, imamo i jedan primer na Zapadu. Karl Lagerfild je svojoj mački ostavio nasledstvo. SAD su od 2005. godine dozvolile da uz pomoć instituta ‘trast’, tako se zove u anglosaksonskom pravu, ostavilac ostavi svom kućnom ljubimcu određenu zaostavštinu. Isto tako od 2018. godine, u istoj državi, prilikom razvoda braka supružnicima se dodeljuje na starateljstvo kućni ljubimac - ispričao je Savić.

Ugovor o doživotnom izdržavanju sve češća praksa

- To je ugovor između dva lica kojim jedno lice izdržava drugo lice, a drugi se na taj način zahvaljuje tako što mu nakon svoje smrtI ostavlja i određenu nepokretnost. To je specifični institut zato što ona imovina lica koja je ušla u ugovor o doživotnom izdržavaju ne ulazi u zaostavštinu. To znači da se neće raspravljati tokom ostavinskog postupka i zakonski naslednici neće imati pravo na taj deo zaostavštine - objašnjava on.

Kako su se javljali slučajevi prevare i prinude u vezi sa ugovorom o doživotnom izdržavanju, postoji mišljenje da ovaj ugovor nije oboriv, što, zapravo, nije tačno.

- Svaki pravni posao je oboriv ako nije sastavljen na pravno valjan način ili ukoliko postoji neka zabluda, pretnja, prinuda. Niko ne može da vas natera na nešto i da posle ne možete to da ispravite - zaključio je Savić.

kurir.rs/mondo.rs