Uz veliku pompu, kompanije odbacuju četvorogodišnje diplome iz svojih oglasa za posao, pretvarajući koncept "zapošljavanja zasnovanog na veštinama" u ono što je sada poželjno.
Ali istraživanje tržišta rada ima za cilj da odgovori na pitanje koje se nadvija nad pomenutim konceptom "zapošljavanja zasnovanog na veštinama": Kompanije odbacuju zahteve za diplomu, ali koliko zapravo zapošljavaju ljude bez diploma na tim poslovima?
Odgovor je ne mnogo, barem generalno. To je pokazao novi izveštaj projekta Upravljanje budućnošću rada Harvardske poslovne škole i Instituta Brning glas, neprofitne istraživačke organizacije koja proučava radnu snagu. Utvrđeno je da, iako se rezultati uveliko razlikuju od kompanije do kompanije, pri čemu su neki preduzeli ozbiljne poteze i zaista zapošljavali radnike bez diplome, na kraju, napredak je bio izrazito slab.
Za poslove na kojima su istraživači mogli da vide da je uslov diplome uklonjen za određena radna mesta i gde je bilo dovoljno zapošljavanja da bi se dobio kredibilan uzorak, istraživači procenjuju da su firme povećale udeo radnika angažovanih bez diplome za samo oko 3,5 procentnih poena.
Posmatrajući celokupno tržište rada, uticaj je daleko manji. Sve u svemu, istraživači su primetili neto promenu od samo oko 0,14 procentnih poena u zapošljavanju kandidata bez diplome, što znači da je obećanje "zapošljavanja zasnovanog na veštinama" uticalo na manje od jednog od 700 zaposlenih ljudi prošle godine.
Šta je pokazalo istraživanje
Istraživači su koristili podatke kompanije za analizu tržišta rada Lajtkast za analizu 316 miliona jedinstvenih onlajn oglasa za posao od 2012. godine, fokusirajući se samo na 11.300 pozicija, specifičnih kategorija poslova u određenim kompanijama, koje su ispunjavale kriterijume. Zatim su uparili podatke iz ovih oglasa za posao sa bazom podataka u kojoj je više od 65 miliona zaposlenih i istorije njihovih karijera, popunjenih iz onlajn profila i baza podataka, da bi bili sumirani nivoi obrazovanja, videlo ko je angažovan na identifikovanim radnim mestima i dobili rezultati.
DOBRE VESTI
Izveštaj je otkrio skoro četvorostruko povećanje poslova od 2014. kod kojih je uklonjen uslov diplome. To znači da kompanije preduzimaju korake u pravom smeru, kaže Džozef Fuler, jedan od koautora izveštaja i profesor na Harvard poslovnoj školi koja učestvuje u vođenju projekta HBS. Ali, praćenje tih zapošljavanja je mnogo teže.
- Možete imati sve pojedinosti o raznolikosti oglasa za posao, kao i oko uklanjanja dodatnih uslova za posao kao što su diplome… Ali to ne znači da pojedinačni menadžer za zapošljavanje koji traži tri (slično kvalifikovana) kandidata – od kojih jedan ima fakultetsku diplomu, a dvojica nemaju – ne podrazumeva kandidata sa više akreditiva - kaže Fuler.
Izveštaj analizira šta je postalo posebno vruća tema među korporativnim HR liderima dok su pokušavali da reše uporni manjak radne snage u isto vreme kada je porastao pritisak da se poveća raznolikost zaposlenih. Ideja koja stoji iza "zapošljavanja zasnovanog na veštinama" nije da se odustane od diploma za poslove koji su im potrebni, kao što su računovođe, inženjeri ili advokati, već da se to primeni na poslove kao što su supervizori prodaje, stručnjaci za računarsku podršku ili oni koji rade u osiguravajućim kućama.
Dakle, na one koji su možda stekli potrebne veštine kroz iskustvo na poslu ili kroz platforme za učenje na mreži ili alternativne puteve kao što su sertifikati. Istraživanje koje je sproveo Ziprekruter na 2.000 kompanija krajem 2022. pokazalo je da se 45 procenata firmi rešilo uslova diplome za neke poslove.
To je svojevrsni preokret nakon decenija "inflacije diploma", kada su kompanije tražile završene fakultete i za poslove za koje to nije neophodno pošto je bilo sve više diplomiranih Amerikanaca. Fuler veruje da kompanije uklanjaju uslov diplome u nadi da to može pomoći usled manjka talenata ili povećati raznolikost, ali kaže da su neke možda poklekle usred pritiska grupa zaposlenih, odbora direktora ili nakon što su gledali kako konkurenti čine slične poteze, a da nisu u potpunosti prepoznali sve izazove koje takav potez nosi.
- Oklevam da kažem da postoji ’odstrel vrlina’, zaista ne mislim da su firme cinične u vezi sa ovim - kaže Fuler. Ali "kompanijama je lako da izdaju saopštenja za javnost ili da kažu nešto na sastanku ili u gradskoj skupštini ili u svom godišnjem izveštaju".
(Kurir.rs/Forbes Srbija)
NE PROPUSTITE
