Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je predstavio veoma važne mere za građane, koje treba da značajno utiču na rast životnog standarda građana. Najveće povećanje država je spremila za penzionere, a sledi i skok plata u prosveti i zdravstvu.
Vučić je obelodanio da je Vlada Srbije u prethodnom periodu radila je na setu ekonomskih mera koje su predstavljene u zajedničkom obraćanju predsednika i predsednice Vlade Ane Brnabić.
Zbog čega su nove mere neophodne? Kakve će promene doneti nove mere u svakodnevnom životu građana Srbije?
Na ova pitanja u emisiji Usijanje na Kurir TV odgovore je potražio voditelj Slaviša Veselinović od svojih gostiju, Veroljuba Arsića, predsednika skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i Dragana Đuričina, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Narodni poslanici SNS hteli su u Skupštini da istaknu taj momenat da predsednik Vučić i Vlada sprovode odgovornu politiku prema građanima i da se jednom delu stanovništva povećaju zarade, ali i penzije. Međutim, moje kolege iz bivšeg režima nisu ni u jednom trenutku nisu ni spomenule ove mere. Više su fokusirani kako da zloupotrebe tragedije koje su nas zadesile i da omasove proteste - započeo je Arsić.
Profesor Đuričin dao je analizu šta građani mogu da očekuju od najavljenih ekonomskih mera.
- Video sam to kao još jedan odgovor kriznog menadžmenata na situaciju koja nas okružuje. Od 2008. godine smo u složenoj krizi. Ova poslednja iz 2022. od februara do danas je ishodište različitih kriza, ekonomske od 2008, finansijske 2009. zdravstvene, a sad i političke krize - kaže Đuričin i nastavlja:
- Ekonomija mora da obezbedi funkcionisanje društva, pedale moraju da se vrte da bicikl ne bi pao. Kad imate razne faktore zaustavljanja, morate da nađete mere da ekonomija nastavi da funkcioniše. A to može uz makroekonomsku stabilnost cena, kursa i finansijksog sistema. Na žalost ne možemo da obezbedimo stabilnost cena jer je inflacija uvezena, ali možemo stabilnost kursa i finansijskog sistema.
Objasnio je i iz čega će se finansirati najavljenja povećanja penzija i zarada u delu javnog sektora.
- Suština našeg modela rasta je oslanjanje na impakt investicije, na informacione i komunikacione tehnologije, kao i oslanjanje na one aktivnosti koje obezbeđuju investicioni multiplikator, koji je posledica stranih investicionih ulaganja. Imamo proces konsoliodacije, rast investicija, smanjenje nezaposlenosti i poboljšavanje generalne makroekonomske slike. Mi smo zemlja koja je na kraju 2022. imala tranzicioni "output gap" skoro 15 odsto. To znači da su bruto cene manje za 15 odsto u odnosu na 2008. U zemlji koja je 90-ih pala 60 procenata u BDP i 40 u industrijalizaciji, ovaj povratak novih indsustrija je osnova za preživjavanje.
Đuričin, konačno i poentira konkretnim zaključkom kada su najavljene mere u pitanju.
- Mi smo pored kovida imali pozitivne stope rasta, ali i veliko ulaganje države i rast diga da bi se ta ulaganja isfinansirala. Sad imamo 2-3 procenta rasta, niske, ali još uvek stope rasta. Problem je inflacija koja je visoka, ali u opadanju. To je posledica struktuirnih neravnoteža koje su desile tranzicionih 90-ih. U ekonomija se visina lako gubi, a teško vraća. Ovo su mere da ostanemo u igri i da država ispuni očekivanja prema svijm slojevima društva.
Arsić veruje da će mere doneti očekivani rezultat i da će se kupovna moć stanovništva povećati.
- Mere mogu da ispune očekivanja. Kriza koja je zahvatila čitavu Evorpu je ostavila psledice na našu privredu i životni standard i pokrenula čitav niz procesa. Čitava politika Vlade je da održi privrednu aktivnost kroz projekte, javne radove, tehnologije i delatnosti koje nam nisu bile dostupne. Imate problem što zbog inglacije deo stanovništva gubi na standardu, samim tim se smanjuje i potrošnja - objašnjava Arsić.
Podsetio je i na dosadašnja državna ulaganja koja niko osim nas u Evropi nije uspeo da izvede.
- Imali smo povećanja plata od 12 dpo 15 procenata, a to je napravilo podnošlijivu situaciju, uz penzije koje su povećanje više od 20 odsto Sad dolazi do još jedne ekonomske mere kriznog menadžemnta da se u onim delovima, gde su zaposleni primali platu iz budžeta, primanja povećaju. Imali smo situaciju da su zarade u realnom sektoru rasle brže nego u državnoj upravi. To je dobro jer realni sektor, od kog svi živimo, dobro radi. Koliko je teško, mogu da kažem da nijedna zemlja u Evropi nema povećanje zarade koje prate rast inflacije - zaključio je Arsić
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
