U nekoliko poslednjih godina mnogi naši državljani odlaze u zemlje Evropske unije, Kanadu, a prevashodno u Ameriku, kako bi bili vozači kamiona.
Međutim prema statistici, na putu ka američkom snu na drumovima strada oko 900 vozača godišnje.
Procentualno gledano, vozači kamiona nalaze se na sedmom mestu liste opasnih profesija u Americi, imajući u vidu da tokom radnog vremena, od 100.000 radnika strada 24, prema statistici iz 2016. godine, koju je objavio "Tajm".
Koliko je velika smrtnost na američkim putevima govori i nesrećni slučaj u kom je pre nekolikoda dana poginuo tridesetogodišnji Nemanja R. rodom iz Niša, koji je bio vozač kamiona. Ovaj slučaj na žalost nije usamljen.
Mladen Petrović star 32 godine i godinu dana mladji Aleksandar Sokolski, obojica iz Kraljeva, poginuli su u saobraćajnoj nesreći u američkoj državi Ilinois, 2018 godine. Godinu dana ranije u istoj državi, poginuo je 24-godišnji Živko Lakić kad je izašao iz kamiona na auto-putu, a na njega naletelo drugo vozilo.
Nina Stojković, novinarka iz Čikaga, rekla je da zapravo SAD nemaju uređen zakon o tome:
- Generalno pričano, Savezna država nema uređen zakon o zdravstvenoj zaštiti. Ostalo je nezavisnim državama da ga same uređuju. Takođe, postavljeno je poslodavcima na volju da daju zdravstveno osiguranje, jer po zakonu nije u obavezi da ga da. Državne firme daju, velike kompanije takođe, sve zavisi od kompanije - započela je Stojković, pa nastavila:
- Što se konkretno tiče poslova koji su u domenu prevoza, većina poslodavaca za vozača kamiona ne daje zdravstveno osiguranje. Od biznisa kamiona Amerika živi, jedna od velikih grana industrije je upravo kamionski biznis. Kamionske kompanije nisu u obavezi da izdaju zdravstveno osiguranje, tu vozači ostaju na sopstvenoj odgovornosti da sami sebi to kupe. Problem je što mnogi nisu informisani o tome, dakle u Americi postoji mnoštvo kompanije koje nude takve usluge.
A šta Srbe čeka u Americi, El Dorado ili prekovremeni rad na crno, pričala je gošća jutarnjeg programa Kurir televizije Jelena Jevotvić.
Iako su mladi uglavnom i svojevoljno tražili poslove koji se vode na crno, sagovornica je otkrila koje delatnosti su posebno pogodne u ovakvim poslovima.
- U suštini, svaku je delatnost moguće raditi na crno. Možda se mogu istaći sezonski poslovi, kafići itd. Poenta je što mladi ljudi tako nešto žele, odnosno ne žele da rade pod ugovorom. Nekom poslodavcu to odgovara, a nekom ne - rekla je Jevotvić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
