BEOGRAD - Tačno 12. decembra 1873. godine, u Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira...
Od tad do danas, naša nacionalna valuta je ostala jedan od važnih simbola naše zemlje.
- A kroz istoriju, dizajn naših kovanica i novčanica je bio veoma lep, pa neke od njih delim s vama, uključujući i prikaz prvog dinara, iz vremena Kneza (kasnije kralja) Milana Obrenovića, napisao je na jučerašnju godišnjicu prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević na svom Instagram profilu.
NE PROPUSTITE
Srpski dinar se prema pisanim izvorima može smestiti u 1214. i vreme vladavine Stefana Prvovenčanog. Tokom čitavog srednjeg veka se, zbog povlačenja zlata iz opticaja, kuje novac od srebra. Samim tim, kovnice su bile smeštene u blizini velikih rudnika srebra: Trepca, Rudnik, Novo Brdo, Srebrnica itd. Srpski dinar prestaje da se kuje 1459. padom Despotovine.
Pod Obrenovićima počinje kovanje novca od bakra sa knezom Mihailom na aversu, a od 1875. i u srebru sa likom Milana Obrenovića. Prvi novac od zlata kovan je u 1879. i imao je nominalnu vrednost od 20 dinara.
Novčanice su u Srbiji štampane takođe od 19. veka. Prve su puštene u opticaj 1884. u vreme otvaranja Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije. Novčanica je imala vrednost od 100 dinara, a izrađivana je po uzoru na 100 belgijskih franaka.
NE PROPUSTITE
Danas se dinar upotrebljava još i u Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Alžiru, Bahreinu, Libiji, Sudanu i Tunisu.
Ako kod kuće imate ovih 10 dinara, možete dobro da se oparite
Stara srpska novčanica od 10 dinara danas vredi na hiljade evra, a ako je imate negde kod kuće, možete dobro da se oparite.
Izuzetno je vredna zato što je retka, posebno što je najveći deo tih novčanica izgubljen. Reč je o banknoti iz 1885. godine.
Kolekcionari u Srbiji tvrde da poslednjih godina za nju može da se dobije i do 8.000 evra. Crtež za ovu novčanicu (odnosno za neemitovanu novčanicu od 10 dinara državnog izdanja iz 1876. godine) izradio je, po mišljenju prof. dr Nenada Simića, poznati srpski slikar Đorđe Krstić (1851-1907).
Kurir.rs/Instagram/Facebook
NE PROPUSTITE
