Milašinovića je naglasio da je Srbija uvek bila na udarima i da je nijedan rat koji se odigrao u Evropi nije mimoišao.
- Srbija mora da ima ne samo aktivnu već i proaktivnu ulogu u širenju istina o svemu onome što je njeno iskustvo i što je nešto sa čim se sukobljavala kroz istoriju, posebno kroz 21. vek, tako da ima moralno pravo da priča o svojim iskustvima i o svemu onome što je svet činio prema Srbiji. To je jedan smišljeni, dugo planirani eksperiment, koji je imao za cij dalekosežne politike koje se danas pokušavaju realizovati u svetu - istakao je jedan od osnivača Evroazijskog bezbednosnog foruma Radomir Milašinović u jutarnjem programu Kurir televizije.
Milašinović je uporedio bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije i rat u Ukrajini.
- Planiranje raspada Jugoslavije bilo je od onog dana kad se očekivala smrt Josifa Broza. Istraživao sam tu smrt. Još 1974. godine morao sam da se suočim i sa mapama i sa svim onim što je išlo putem putem tajne diplomatije, obaveštajnih i kontraobaveštajnih delatnosti, ono sa čim sam se suočavao kao sa dokumentima koji su poticali iz ekskluzivnih prostora, koji su zaštićeni od javnih delatnosti. Šta je sve planirano da se čini od Ukrajine do 24. februara poznato je svakom dobrom istraživaču. Od raspada Sovjetskog Saveza do današnjih dana, Ukrajina je dobila epicentralno mesto u pohodu SAD na svet. Ravnoteža snaga je srušena. Imali smo 30 godina jednu tiraniju na prostorima Latinske Amerike, Bliskog istoka, a bogami i diktat nad Evropom i nad svima onima koji su pokušali da se na bilo koji način suprotstave - kaže Milašinović.
Aleksandar Vujović, glavni urednik Novog standarda, istakao je da se mora prvo videti da li je bilo mešanje stranih sila u Ukrajini.
- Putin je uradio isto što i Kenedi kada su Rusi hteli da postave rakete na Kubi. Tada je Kenedi molio da se to ne radi jer je pritisak iz Senata bio toliko veliki da ne bi mogao da spreči nuklearni rat. Tada je došlo do sporazuma. Rano je da govorimo kakve će posledice biti nakon ovog rata. Svi znamo da je rat lako početi, a teško završiti - naglasio je Vujović.
Milašinović je dodao da će se nakon rata promeniti mnogo toga.
- Petnaest posto zapadne civilizacije ili kulturološkog kruga kontrolisalo je od Drugog svetskog rata sve ono što je bio kapital jer su se stvarali enormni centri moći. Promeniće se mnogo toga i to pogotovo u zemljama koje su do skoro lagodno živele. Ljubav za ljubav, a sir za pare. To će se podeliti na dosta interesnih stvari - istakao je Milašinović.
Novinarku Olju Lazarević interesovalo je ko je pored Ukrajine i Rusije najviše pogođen ovim sukobom, a Vujović je naveo da je bez dileme najviše pogođena Evropska unija.
- Privreda EU i posebno Nemačke bila je povezana sa ruskom privredom i ona nije zemlja koja izvozi samo energente i oružja. Ne znam da li ste videli vest da je Voksvagen zatvorio veliku kompaniju u Bratislavi za proizvodnju automobila. Ovo će mnogo pogoditi privredni sektor i nemačke berze su već odreagovale Sigurno će se odraziti i na Ameriku i na ostatak zapadnog sveta. Ozbiljni zapadni ekonomisti su sve zabrinutiji zbog odluka Bajdenove administracije jer kažu da je ovo jedan veliki skok u nepoznato. Da nikada u istoriji jedna država sa tolikim brutodruštvenim proizvodom nije isključena iz globalizacije 21. veka - rekao je Vujović.
Glavni urednik Novog standarda smatra da sankcije ni nikada ranije nisu davale onakav rezultat kakav se od njih očekivao.
- Zvaničnici imaju problem što nikako ne mogu da uvedu Kini sankcije jer bi to bukvalno dovelo do kraha zapadne ekonomije. Najpoznatiji svetski ekonomisti jako su zabinuti zbog ove situacije - kaže Vujović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
