GREJNA SEZONA SVE BLIŽA: Drva, klima, centralno ili solarno grejanje? Evo šta se najviše isplati

Samo što smo se vratili s letovanja, ni trepnuli nismo jesen je u punom jeku, a zima samo što nije zakucala na vrata. Pred nama je još jedna grejna sezona i večita dilema koja vrsta grejanja je najbolja, ali i najisplativija

Za one koji se snabdevaju preko JKP Beogradske elektrane grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a završava se 15. aprila.

Grejanje na struju

Na području gde nije dostupan plin ili gradsko centralnog grejanje najčešće se koristi grejanje na struju. Ovo grejanje može biti veoma isplativo, ali treba uzeti u obzir na koji način se grejemo i kolika je površina prostora za zagrevanje.

TA peć

Dok se jedni kunu u TA peć, drugi kažu da radijatori na struju najbolji, dok je ipak mišljenje trećih da je najzgodnije grejanje na klimu.

Činjenica je da instalacija sistema grejanja sa radijatorima košta, dok je kupovina peći ili klime daleko jeftinija. A sa druge strane neki sistemi imaju velike početne troškove, ali je takva investicija dugoročno isplativija.

Ukoliko niste u mogućnosti da uložite veću sumu novca za uvođenje nekog sistema grejanja, onda je najjeftinija opcija na struju TA peć. Njena velika prednost je što akumulira toplotu u jeftinoj tarifi (noću), emituje toplotu tokom čitavog dana.

Ukoliko je ne punite po skupoj tarifi, držaće potrošnju na sasvim pristojnom nivou, a temperatura u stanu će biti zadovoljavajuća. Kod ovih peći je jedino važno strogo voditi računa o tome da se uopšte ne dopunjavaju tokom dana.

Grejanje na klimu

Druga povoljna opcija za grejanje na struju su inverter klime, jer imaju mogućnost rada pri niskim temperaturama. Ali pri izuzetno niskim temperaturama one ne mogu da rade u punom kapacitetu, što može da bude problem ukoliko nemate ni jednu drugu opciju za dogrevanje.

Još jedan potencijalni nedostatak je mogućnost neravnomernog zagrevanja doma, zavisi od položaja klime. Još jedna mana grejanja na klimu je što "ne drži toplotu". Dok radi toplo je, a zatim se vrlo brzo prostor rashladi.

Grejanje na drva

Grejanje na drva predstavlja najstariji izvor toplotne energije i ekonomski vrlo prihvatljivu vrstu grejanja.

Grejanje na drva predstavlja vrlo čest izbor grejanja u domovima što nam govori i podatak da se više od 30 odsto domaćinstava u Srbiji greje na ovaj način.

Drvo je jedna od najjeftinijih vrsta toplotnih energenata, ali grejanje na drva nije prihvatljivo za svako domaćinstvo.

Za peć na drva ili pelet je potreban dimnjak koji treba redovno održavati, potrebno je čistiti ložište i osigurati dovoljan pristup svežeg vazduha. Među najučestalijim rešenjima za grejanje na drva su grejanje na kamin/kotao/alfa-peć te centralno grejanje na drva.

Metar drva 50 evra

Cena drva za ogrev od bukve, već isečena i iscepana, spremna za loženje na paleti oko 1,8 kubika se kreću od 100 do 150 evra, u zavisnosti od vlažnosti drveta i mesta. Ponuda za Beograd je sledeća:

Vlažnost 21-32 odsto cena 13.700 dinara po paleti

Vlažnost 16-20 odsto cena 16.000 dinara po paleti

Centralno grejanje

Centralno grejanje na plin najviše se koristi u zgradama i kućama koje imaju mogućnost spajanja na gasovod posebno zbog svoje jednostavnosti.

Ovaj tip grejanja izvodi se tako da se voda koja se zagejava u plinskom kotlu šalje u radijatore ili u podno grejanje gde posebno dolazi do izražaja maksimalna iskoristivost energenta odnosno gasa.

Takođe postoje i kamini na plin, koji jako lepo i dekorativno izgledaju. Lož ulje kao vrsta toplotnog energenta vrlo je slična principu grejanja na plin i predstavlja jedan od jeftinijih načina grejanja.

Prema trenutnoj ceni prirodnog gasa, za stambeni prostor od 60 metara kvadratnih za grejanje na prirodni gas potrebno je izdvojiti 42.300 dinara godišnje, odnosno 3.525 dinara mesečno.

Solarno grejanje

Solarni način grejanja se može koristiti i samostalno sa solarnim kolektorima, ali i kombinovati sa nekom drugom vrstom grejanja kako bi se finansijski uštedelo. Solarni sistem grejanja je ekološki najprihvatljiviji način grejanja. U razvijenijim zemljama sveta ova vrsta grejanja postaje sve zastupljenija.

Početkom septembra je Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo konkurs za subvencionisanje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

​Podno grejanje

Podno grejanje obećava niže troškove grejanja od klasičnih centralnih grejanja jer zahteva nižu temperaturu vode.

Prilično je komforan način grejanja koji nema cirkulaciju prašine te ne suši vazduh, a raspodela toplote je ravnomerna što dolazi do izražaja u velikim prostorijama. Upravo iz tih razloga je zdravstveno prihvatljivije od klasičnog radijatora.

Cena podnog grejanja

Cena podnog grejanja može da varira od 15 do 40 evra po kvadratnom metru a zavisi od toga koje cevi i koja podloga se koriste kao i da li se radi regulacija temperature i protoka za svaku sobu pojedinačno ili samo jedna regulacija za ceo objekat.

(Kurir.rs/Informer)