MARKO NIJE HTEO PREKO PA POČEO OD NULE U ZAVIČAJU PODNO KOPAONIKA: Za njega sad znaju Meksiko, Australija, Engleska IMAO OVU IDEJU

Volim da budem u malom gradu i želim da moja deca odrastaju ovde. Tako sam došao na ideju da bi jedan ovakav biznis, koji je potpuno povezan sa prirodom, mogao da bude dobar za mene i za sve druge koji rade sa mnom, kaže on

Sa 20 godina je pokrenuo prvi posao, i to nešto što tržište Raške tada nije imalo - taksi udruženje. Još tada se pokazalo da mu je inovativnost "jača strana". Godinama kasnije to je i potvrdio, kada je sa ocem i bratom pokrenuo biznis u potpuno drugoj oblasti - proizvodnji domaćeg džema, ajvara, sokova... Ali s posebnim akcentom na kvalitet i doslednost - imati ono što drugi nemaju i ne podleći serijskoj proizvodnji.

"Volim da budem u malom gradu i želim da moja deca odrastaju ovde. Tako sam došao na ideju da bi jedan ovakav biznis, koji je potpuno povezan sa prirodom, mogao da bude dobar za mene i za sve druge koji rade sa mnom", objasnio je Marko.

Prema njegovim rečima, osnovna ideja je bila da se kroz najkvalitetnije proizvode čuva srpska gastronomska kultura, ali i da se očuva lokalna proizvodnja i privreda tog kraja.

Džemovi i sokovi od drenjina, divljih borovnica i kupina, ajvar pravljen od ručno seckanih paprika pečenih na smederevcu, danas stižu do najudaljenijih zemalja sveta uz poruku da će prava roba naći kupca koji zna šta je kvalitet.

U početku je bilo teško, priča sagovornik lista, ali podrška porodice je ono što je bilo presudno za opstanak i uspeh. Bili su to, kako nam kaže, poslovni koraci pešaka. Posao je započet od nule, a sve potpuno spontano. Imali su zasad dunja i hteli da finalizuju proizvod, a kako u celom njihovom kraju nigde nije rađena topla prerada voća i povrća, oni su odlučili da se sami postaraju za to.

- Krenuli smo bojažljivo, bez prevelike ambicije, a dobre ocene i pozitivne reakcije koje su stizale sa sve više strana, dale su nam, međutim, vrlo brzo odgovor da smo na pravom putu. I od tada nismo odustajali, ni od proizvodnje, niti od stava da moramo biti originalni i dosledni, kako kvalitetu, tako i ceni", kaže Marko.

Sve je počelo sa sokovima i slatkim, koje je lično Marko nudio po prestižnim hotelima na Kopaoniku, a gde su ih veoma lepo prihvatili, te su dalje poslovi krenuli sami da se nižu.

Najpre je, kako kaže, počeo posao sa Meksikom, pa su se zatim nizali poslovi - izvoz u Australiju, Kanadu, Englesku... Interesantno je da sada ajvar sa Kopaonika stiže i u kuhinju jednog od najpoznatijih kuvara u Kanadi - Kristin, koja je nešto poput Džejmija Olivera u Engleskoj, a to zaista smatraju uspehom.

- Sve radimo ručno. Tako su radile naše bake, tako radimo i mi. Svi naši proizvodi napravljeni su isključivo od domaćeg voća i povrća koje je uzgajano u podnožju Kopaonika i okolini. Na taj način pravimo džem koji ima ukus naših krajeva, ali i pomažemo lokalnu privredu da radi i proizvodi još više. Svi sa kojima radimo su u poslednjih pet godina povećali proizvodnju i krenuli sa uzgojem nekih novih kultura, istakao je sa ponosom Marko.

(Kurir.rs/Blic)