SA MAKRONOM U BEOGRAD STIŽU I PRIVREDNICI: Prostor za unapređenje privredne saradnje u industriji nameštaja, poljoprivredi, IT i startap tehnologijama

Dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona u Beograd osvetlio je i činjenicu da, mimo, izuzetno važnog, oživljavanja političkog dijaloga, Srbija i Francuska poslednjih godina osnažuju ekonomske veze, te da robna razmena dve zemlje od 2013. raste po godišnjoj stopi većoj od sedam odsto.

Izuzetno zahtevno tržište Francuske, koje broji skoro 67 miliona stanovnika i čija teritorija obuhvata petinu površine Evrope, za Srbiju je značajan izazov, jer se preko Francuske može obezbediti veći izvoz naših proizvoda, ne samo u tu zemlju, već i u zemlje Magreba, odnosno u bivše francuske kolonije Maroko, Alžir, Tunis i Libiju.

Podaci kažu da je 2013. robna razmena između dve zemlje bila 718 miliona evra, a prošlu godinu završili smo sa razmenom od 1,054 milijardi evra.

"Ako posmatramo prvih pet meseci 2019. godine u odnosu na isti period prošle godine, već smo na pola milijarde evra. Znači, za nekih 13,7 procenata smo ove godine napravili više robne razmene, nego u istom periodu prethodne", kaže direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u Privrednoj komori Srbije Jelena Jovanović.

Međutim, robnu razmenu prati deficit sa srpske strane. Za prvih pet meseci ove godine, Srbija je izvezla robe u Francusku u vrednosti od oko 200 miliona, a uvezli smo robe za oko 300 miliona evra.

Prostor za unapređenje privredne saradnje, kaže Jovanović, krije se u sektoru industrije nameštaja, poljoprivredi, IT i startap tehnologijama.

Direktorka Francusko-srpske privredne komore (CCI France Serbie) Sanja Ivanić ukazuje da francuske firme u Srbiji zapošljavaju oko 11.000 naših građana.

Podaci kažu i da su Francuzi u proteklih devet godina investirali oko 1,5 milijardi evra u našu privredu. Ivanić podseća na dve velike investicione koncesije, u deponiju Vinča i aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu.

Polovina francuskih kompanija koje posluju u Srbiji, inače, bave se proizvodnjom, a postoji značajan broj preduzeća u oblasti poljoprivrede, među njima Somboled i Mlekoprodukt, koji su prisutni u našoj zemlji godinama.

Mogućnost proizvodnje u Srbiji takođe je na agendi, a za francuske investitore, kaže Ivanić, sve privlačnija je automobilska industrija.

"Cela oblast automobilske industrije je zanimljiva za francuska predzeća. Primetili smo dolazak velikog broja malih i srednjih predzeća koja se interesuju da budu dobavljači u celom tom lancu", kaže Ivanić.

Takođe, zaintersovani su i za druge sektore, poput digitalnih tehnologija, što nije neobično, podseća, budući da je Francuska poznata kao zemlja sa najvećim brojem startapa.

U našoj zemlji, pokazuje statistika, posluje 395 francuskih preduzeća, a samo od početka godine, 13 novih francuskih kompanija je započelo posao u Srbiji.

Francuzima prodajemo najviše delove za automobilsku industriju, žitarice, prerađenu malinu, kupinu, višnju, dok s druge strane, najviše uvozimo lekove, automobile, hemijske preparate za tretiranje biljaka.

Kompanije iz Francuske interesuju se takođe i za projekte vezane za termocentrale, izgradnju minihidrocentarala u Srbiji, kao i za investiranje u solarne i druge obnovljive vidove energije.

Malo je poznato da, pored političkih veza dve zemlje koje se protežu do srednjeg veka, istorija ekonomskih i trgovinskih veza Srbije i Francuske datira još od 1878. godine i Berlinskog kongresa.

Pocetkom 20. veka, Kraljevina Srbija potpisuje nekoliko ugovora sa Francuskom koji su se ticali naoružavanja srpske vojske, dok 1904. počinje sa radom Francusko društvo borskih rudnika, a finansijske veze dve država krunisane su osnivanjem Francusko-srpske banke u Beogradu, 1910. godine.

U periodu SFRJ, brojna jugoslovenska preduzeća izvozila su u Francusku, saradnja dve države je jačala sve do 90-tih godina i raspada zajedničke države.

(Kurir.rs/Tanjug)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: