BEOGRAD - Region u celini, kao i trižište BiH, jeste veoma važno za srpsku privredu, te je zato neophodno uskladiti i pojednostaviti izvozne procedure, izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i istakao važnost uspostavljanja regionalnog ekonomskog tržišta.

Čadež je rekao da BiH jeste veliko i važno izvozno tržište za srpske proizvođače i za privredu i da je dobra vest da se i predsednik Aleksandar Vučić založio u Sarajevu za ukidanje svih prepreka i vancarinskih barijera u trgovinskoj razmeni.

"BiH je važna izvozna destinacija za nas i zato je važno koliko su usklađene dažbine i takse, fitosanitarni propisi, jer sve to utiče na cenu i to je ono čemu težimo kada govorimo o regionalnom ekonomskom tržištu", kaže Čadež.

Navodi da će u regionalnom ekonomskom tržistu uz sinhronizaciju svih procedura moći da se posluje i u njemu će biti usgalašena svaka procedura na taj način da roba, kapital i ljudi, kada uđu u ovu zonu, nesmetano mogu da trguju i posluju, i to od Horgoša do Drača ili od Horgoša do Mostara.

"To je ono što daje posebnu jačinu balkanskoj šestorki. To znači da se sa jednog od tržišta koje ima sedam miliona ljudi u Srbiji prelazi na tržište koje ima od 18 do 20 miliona ljudi. To ne znači samo pojedinostavljivanje procedura, već znači da imate potrošače i kupce bliže i na celom tom tržištu", objašnjava Čadež.

Uspostavljanje te zajedničke zone bila je tema i nedavnog sastanka premijera zapadnobalkanskih zemalja u Draču na kome je učestvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić.

Naveo je da će se regionalna ekonomska zona formirati u fazama, te da će njeno uspostavljanje zavisiti od spremnosti svih učesnika da se napravi proboj u tome da se naše institucije međusobno povežu i da kreiramo zajedničke.

"Najveći problem što trenutno imate gomilu institucija koje udaraju pečate ili daju nekakave dozvole, a treba da to svedete na jednu", naveo je Čadež.
Povodom suše koja je najviše pogodila poljoprivredu, Čadež kaže da su posebno pogođeni kukuruz i soja, ali da srećom za potrebe domaćeg tržišta postoje zalihe iz prošle godine.

Procenu štete, navodi, daće Ministrastvo poljoprivrede i dodaje da će ovogodišnja suša uticati i do jedan odsto na ukupan privredni rast.
Kako je rekao, prinos nije uslovljen samo klimatskim faktorima, te poljoprivrednici moraju da vode računa i o datumu setve, izboru hibrida, navodnjavanju kao i osiguranju obradivih površina.

"Pozivam proizvođače da se upoznaju sa subvencijama koje država pruža i koje mogu da koriste kao i sa novim tehnologijama", kaže Čadež.

(Kurir.rs/Tanjug/RTS/Foto: Tanjug/Tanja Valič)