BEOGRAD - Ekonomista Zoran Popov izjavio je da Srbija treba da nađe sopstveni razvojni model, umesto nastavka saradnje s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
"Zašto sam ja protiv? Iz prostog razloga zato što je iskustvo pokazalo da su zemlje koje nisu sarađivale s MMF ostvarile izvanredne rezultate, poput Slovenije, Češke i Slovačke, tako da je ekonomska situacija u tim zemljama neuporedivo bolja nego kod nas", objasnio je Popov.
Popov tvrdi kako u novijoj istoriji ne postoji ni jedan primer da je MMF doprineo brzom razvoju neke od zemalja u svetu, već se to dešavalo upravo bez uplitanja Fondu razvojnu politiku jedne zemlje.
Popov je naveo da Fond preporučuje Srbiji da štedi, da otpušta višak radne snage, smanjuje zarade u javnom sektoru i penzije, a to će, po njemu, dovesti do pada agregatne tražnje u zemlji, poslodavci će smanjiti proizvodnju i početi da otpuštaju višak zaposlenih, tako da će ekonomska situacija biti još lošija.
Ukoliko bi Srbija uspela da privuče 10 milijardi evra kapitala i to investira, ukupan domaći proizvod (BDP) zemlje bi porastao sa 30 milijardi evra na 60 milijardi i javni dug bi tada pao sa 45 na oko 30 odsto BDP, mišljenja je Popov
Ovaj ekonomista smatra da je u Srbiji važno što pre da počne obnavljanje poljoprivrede, a potom i industrije.
"Zagovornici saradnje sa MMF nas plaše da, ukoliko Srbija prekine saradnju sa tom međunarodnom institucijom, preti nam 'sudnji dan', ostacehmo gladni..., a pri tome ni jedan od zagovornika te teze nije naveo primer neke zemlje koja je sarađivala sa Fondom i zbog toga se brzo razvila i ostvarila spektakularne ekonomske rezultate u proteklih 20 do 30 godina, primetio je Popov.
Popov smatra da politika MMF nije u funkciji razvoja zemalja sa kojima ima aranžman, već u funciji globalnog kapitala.
Popov je ukazao i na primere nekih evropskih zemalja koje su počele ubrzano da se razvijaju kada su prekinule saradnju s MMF, na primer, Rusija krajem 1990-tih i Čile posle svrgavanja diktatora Augusta Pinočea, pa tu državu sada zovu "Skandinavija Južne Amerike".
Sličan je slučaj bio i sa Brazilom i sa Argentinom, dodao je sagovornik Tanjuga.
"Niko ne može da kaže da te zemlje nisu ostvarile izuzetne ekonomske rezultate kada su prekinule sa neoliberalnom ekonomskom politikom", naglasio je Popov i dodao da u svetu ima 13 do 14 zemalja, koje su se od 1950-tih ubrzano razvijale i imale godišnju stopu rasta GDP od sedam i više odsto.
"Nijedna od tih zemalja nije sarađivala s MMF", predočio je Popov i naveo Japan, NR Kina, Indija, zemlje tzv. "azijske tigrove" kao što su Južnu Koreja, Tajvan, Hongkong.
Na pitanje kako finansirati rast u slučaju prekida saradnje s MMF, Popov je odgovorio da treba koristiti sve moguće načine, od privlačenja stranih investicija i zajmova, strateških partnera, pa čak i ulaganjem deviznih rezervi i stimulisanjem domaće štednje.
