Prodaja domaćeg duvana u inostranstvo povećana čak 13,5 puta od 2008. do 2014. godine, najviše ga kupuju pušači u Kini, Turskoj i Japanu. Naš proizvod najskuplje plaćaju kupci iz Belizea - 365.845 evra po toni

BEOGRAD - Srbija kao agrarna zemlja svoju budućnost više ne gradi na proizvodnji hrane, već cigareta, sudeći po podacima da je industrija duvana u 2015. povećala proizvodnju za čak 57,7 odsto, najviše od svih ostalih privrednih grada!

Izvoz duvandžija je, pri tom, za šest godina skočio 13,5 puta, na 194,2 miliona evra, a zanimljivo je da je cena domaćih cigareta prodatih Belizeu viša od cene po kojoj Srbija uvozi tompuse s Kube, pokazuje istraživanje Miroslava Zdravkovića, urednika portala Makroekonomija.
- Profit može i iz drugih zemalja da se seli za Srbiju, pa je na primer u Belizeu naplaćeno oko 1,4 miliona evra za samo četiri tone prodatih cigareta, što daje 365.845 evra po toni, a to je 37,5 puta više od prosečne izvozne cene... Kubanski tompusi i cigare su svetski poznati proizvodi, te nije čudno da njihova uvozna cena iznosi 243.971 evro po toni - navodi Zdravković. On nije umeo zasigurno da objasni zašto su srpske cigarete u Belizeu skuplje od kubanskih u Srbiji, odnosno da li je tu reč o većim troškovima transporta ili pak naduvanim cenama.

Nakon Belizea, domaće duvandžije najskuplje naplate cigarete u Jermeniju, Crnu Goru, Izrael i Hrvatsku, dok skupe cigare u Srbiju dolaze iz Holandije, Italije, Švajcarske, SAD, Velike Britanije i Poljske.

Zdravković ističe da je uvoz duvana u odnosu na 2014. smanjen, kao i da su cigarete u 2015. pojedinačno, sa udelom od 10,7 odsto, najviše doprinele rastu ukupnog izvoza.
- Povećanje akciza krajem 2012, kao jedna od značajnijih mera fiskalne konsolidacije, uticalo je na razvoj kućne radinosti u pogledu izrade cigareta, što je ojačalo i preduzetnički duh, koji se ne može sagledati kroz zvanične statističke podatke o proizvodnji, prometu i uvozu. Uglavnom, domaće filijale multinacionalnih kompanija brzo su se preorijentisale na strana tržišta i pokazale su kako se izvoznom orijentacijom može nadoknaditi pad lokalne tražnje - objašnjava Zdravković.