"Srbija kao mala ekonomija ne može da bude izolovana od svetskih finansijskih tokova, i mi smo sve uradili da te turbulencije budu što manje. Smanjenje tekućeg deficita, deficita budžeta, niska inflacija i stabilnost kursa doveli su do toga da investitori imaju sve veće poverenje u napredak ove zemlje i odlučili su da dugoročnije investiraju u državne hartije Republike Srbije", rekao je Dragašević.
On je kazao da su prvi dani 2016. godine najlošiji početak godine na svetskim berzama u poslednje tri decenije. Dragašević je rekao da globalno tržiste neprestano funkcioniše i da je međusobno dobro povezano, odnosno da se kriza, turbulencije i neizvesnost sa jednog segmenta finansijskih trižista, lako prenose na druga.
Prema njegovim rečima, ono što je karakteristično za sve zemlje u usponu je da investitori odlučuju da li će kratkoročno, odnosno spekulativno da investiraju ili dugoročno, u zavisnosti od performansi.
"Možemo da se pohvalimo da je spekultivni kapital u poslednje tri godine izašao iz Srbije i da imamo investitore koji su dugoročno orjentisani kod nas. Upravo svesni mogućih neizvesnosti i turbulencija sa svetskih tržista NBS nastoji da to sve predupredi i u svakom trenutku će adekvatno reagovati ", rekao je Dragašević.
Govoreći o ceni nafte, on je kazao da je sada na istorijskom minimumu i da je to trend uglavnom u poslednjih 12 godina.
Govoreći o uzrocima, Dragašević je kazao da su to pre svega, povećanje zaliha nafte kod svih zemalja koje su proizvođači i izvoznici i prezasićena ponuda, ali i geopolitičke tenzije koje su eskalirale u poslednje vreme.
Upitan šta su najčešći uzroci berzanske krize, Dragašević je kazao da je to potraga za profitom koja je često nerealna, kao i nerealna očekivanja i samih investitora i menadžera u investicionim fondovima u velikim bankama.
