Srpska komora, poput austrijske, mora da igra odlučujuću ulogu u podršci izvozu, rekao je on.
"Austrija je do pre 15 godina bila uvozno orijentisana privreda, ali je reoganizacijom komorskog sistema, predstavljanjem privrede u inostranstvu i pružanjem podrške kompanijama došla do toga da od 10 evra koje zaradi, čak sedam zaradi u inostranstvu. Jedan evro koji komora uloži u svoje trgovinske predstavnike, kompanijama vrati 55 evra", naveo je on.
To je, prema njegovim rečima, adekvatan način da se ekonomska diplomatija poboljša.
"Ti ljudi bi trebalo da budu u koordinaciji sa nadležnim državnim institucijama, ali su odgovorni pre svega prirvednicima. Njihovi uspesi i neuspesi se mere po uspehu u poboljsasnju izvoza", ocenjuje Čadež.
U prethodnih godinu dana urađeno je, kaže, dosta toga.
"Ušli smo u modernizaciju komorskog sistema i još na tome radimo sa našim prijateljima iz Privredne komore Austrije", rekao je Čadež.
Prema njegovim rečima, PKS je kao primer za ugled odabrala austrijski model, koji je pravi servis privrede.
"PKS se razlikuje od ostalih privrednih udruženja koja imaju legitimit u zastupanju interesa određenih firmi, te esnafskih udruženja. Komora je asocijacija koja bi trebalo da zastupa interese cele privrede, da vodi izbalansiran dijalog sa vladom, da učestvuje u donošenju zakona, jer je privreda ta koja će "živeti" propise", objasnio je on.
Prvi čovek PKS navodi da, kada je započeta reforma Komore, napravljena je jasna mapa puta - dokument od 80 strana podeljen na osam podprojekata, na kojem se radilo sa konsultantima i supervizorima iz austrijske komore."Prošli smo kroz dosta težak period. Analize su pokazale koliko nam radnih mesta treba, kakve kapacitete imamo i šta nedostaje. Morali da smanjimo i broj zaposlenih za trećinu, jer je 57 odsto prihoda PKS odlazilo na plate, a to nije bio lak korak", naveo je Čadež, dok je sledeći korak zakonski okvir.
Zakon o komorama je usvojen poslednjih dana 2015. a to je, kazao je Čadež, početak koji će zahtevati više rada i posvećenosti.
"Dobro je što imamo pomoć Privredne komore Austrije, Nemačke i nemačkog GIZ-a. Sada nastupaju prave promene i jačanje uloge i kapaciteta školovanja. Imali smo i dosta studijskih poseta i seminara, austrijski stručnjaci su dolazili kod nas i obučavali nas, a sada će i toga biti više", rekao je on.
Čadež je naveo da su u protekloj godini napravljeni prvi koraci u reorganizaciji PKS - organizacija je manja, efikasnija, radilo se mnogo na dualnom obrazovanju, urađena je studija izvodljivosti šta treba da se uradi od pilot projekta u tehničkim školama.
"Kada je reč o dualnom obrazovanju, naš cilj je da od nove školske godine uvedemo, zajedno sa austrijskom komorom, nove profile obrazovanja i to u oblastima bankarstva, osiguranja, turizma i ugostiteljstva, logistike i špediterstva", naveo je on i dodao da postoje merljivi ciljevi.
Takođe, intenzivirane su aktivnosti kada je reč o povezivanju srpskih kompanija sa inostranim, te je u tom smislu održano 40-ak foruma u Srbiji i 20-ak u svetiu.
Kada je reč o katalogu usluga, novim servisima i pružanju javnih ovlašćenja PKS, Čadež poručuje da je komora sada efikasnija na celoj teritoriji Srbije, a sve može da sprovede za četiri meseca.
"PKS izda godišnje 12.000 različitih dokumenata. Reorganizacija po ugledu na austrijski model je omogućila da napravimo sistem takav da privrednik ne mora više da dolazi u Beograd, već će isti kvalitet usluge imati bilo gde u Srbiji", objašnjava on.
Čadež je primetio i da je vlada, u protekle dve godine, u odnosu na prethodne, promenila odnos prema privredi i privrednicima, pa želi da ih čuje i uključi u svoje predloge i nacrte zakona.
"Naši predstavnici su učestvovali u oko 30 radnih grupa ove godine na različitim zakonima", rekao je Čadež i naveo primer da su predstavnici PKS učestvovali u predlozima zakona o javnom dugu, o porezu na dodatu vrednost, o uspostavljanju međusobnog priznavanja uzajamnosti sa drugim zemlajma...
"Primera radi, na Zakonu o ulaganjima smo intenzivno radili sa vladom, ali i na Zakonu o sporazumnom finansijskom restrukturiranju", navodi on.
