BEOGRAD - Prema Nacrtu zakona o ozakonjenju, saglasnost komšija neće više biti potrebna da bi oni koji su gradili na divlje ozakonili svoj objekat. U nekim slučajevima to će sprečiti komšije da ucenjuju vlasnike bespravne gradnje, kojima će, ipak, u mnogo više situacija ovakav propis olakšati legalizaciju objekata koji ugrožavaju prava suseda.U dosadašnjim zakonskim rešenjima koja su se odnosila na legalizaciju bespravnih objekata saglasnost komšija ili rešenje da se niko od njih nije žalio bio je uslov za legalizaciju. Nije retkost da se bespravno izgrađeni objekti nalaze blizu postojećih kuća ili da su previše visoki. Tako ilegalni graditelji komšiji „ukidaju“ dnevnu svetlost ili ugrožavaju bezbednost jer su im, na primer, potkopali temelje ili preblizu napravili krov bez snegobrana.Ipak, davanje saglasnosti mnogi su i zloupotrebljavali jer je poznato da se u Srba kaže „da komšiji crkne krava“. Ali ovo nije trebalo da bude razlog da se ukine svaka saglasnost komšija. To potvrđuje i Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, koji za Kurir kaže da je bilo onih komšija koji su zloupotrebljavali davanje saglasnosti, ali su takvi slučajevi u manjini. Ipak, on smatra da je ukidanje saglasnosti komšija pokušaj da se ubrza uvođenje bespravno izgrađenih objekata u legalne tokove.- Mnogo je više slučajeva gde su bespravni graditelji narušili parcele svojih komšija previsokim kućama i zgradama koje su izgrađene blizu - ističe on.Namera da se legalizuju objekti koji ugrožavaju prava komšija može da napravi problem i državi, odnosno njenom budžetu. Naime, pravnici smatraju da će oštećene komšije moći da tuže državu za naknadu štete jer je legalizacijom umanjena tržišna vrednost njihove nekretnine zbog smanjenja mogućnosti svakodnevnog korišćenja i ugrožavanja privatnosti.
Ministarstvo građevineNEMA POTREBE DA SUSED DA SAGLASNOSTU Ministarstvu građevinarstva kažu za Kurir da je saglasnost komšije postojala samo u jednom zakonu kojim je uređivana legalizacija i odnosila se na udaljenost bespravnog objekta od granice susedne parcele.- Nacrt zakona o ozakonjenju donosi se u javnom interesu, ne znači legalizaciju objekata, već njihovo uvođenje u registar nepokretnosti, te smatramo da, s obzirom na to da se postupa po zakonu, nema osnova za naknadu štete - kažu u ministarstvu.
ČinjenicePROCEDURA OZAKONJENJA- po završetku popisa bespravno izgrađenih objekata građevinski inspektor u roku od tri dana donosi rešenje o rušenju- inspektor donosi zaključak o prekidu izvršenja do pravosnažnog okončanja ozakonjenja- po dobijanju rešenja nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja- inspektor donosi rešenje o rušenju za objekte izgrađene posle jula 2015. koje se odmah sprovodi
