BEOGRAD - Kapacitet te jedne cevi Turskog toka biće oko 15 milijardi kubika godišnje, što je dovoljno za snabdevanje Turske, ali ne i za ostale zemlje u jugoistočnoj Evropi, rekao je Vuletić i izjavi Tanjugu.
On je ocenio da neće biti realizovane prvobitno planirane ukupno četiri linije tog gasovoda po dnu Crnog mora, koji bi se u tom slučaju, mogao od tursko-grčke granice produžiti preko Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske, do Austrije.
Produžetak Turskog toka preko zemalja jugoistočne Evrope, među kojima je i Srbija, neće biti relizovan jer te zemlje nemaju novca za izgradnju gasovoda, a Evropska unija, zbog uticaja SAD, neće podržati taj projekat, kao što nije podržala ni Južni tok, istakao je Vuletić.
Zbog toga će Srbija i ostale zemlje regiona dobijati gas preko Severnog toka, ali umesto da budemo tranzitna zemlja preko koje bi prolazio kopneni deo gasovoda Turski tok, moraćemo da plaćamo još skuplji gas iz Severnog toka, zbog tranzitnih taksi, koje ćemo morati da plaćamo zemljama preko kojih će se taj gas do nas dopremati, poručio je Vuletić.
On je podsetio da su su u junu u Sankt Peterburgu najveće evropske energetske kompanije, među kojima su nemacki E.ON, britansko-holandski Šel i austrijski OMV, dogovorile sa ruskim Gaspromom o izgradnji Severnog toka 2.
Time bi se, dodao je, isporuka gasa Severnim tokom koji povezuje Rusiju i Nemačku odvostručila, sa sadašnjih 55 milijardi kubika godišnje.
"Evropa će zbog toga biti zadovoljna, a mi ćemo preko Nemačke, Češke, Slovačke i Mađarske dobijati još skuplji gas od onog koji sada plaćamo. Toliko Evropa brine o nama", kazao je Vuletić.
Srbija bi, posle otkazivanja gasovoda Južni tok, jedino preko Turskog toka mogla da bude tranzitna zemlja za gas, što bi nam obezedilo jeftiniji gas i ubiranje dodatnih prihoda od tranzitnih taksi od drugih zemalja korisnica tog energenta.
Turski tok je gasovod koji treba da se proteže od Rusije, ispod Crnog mora, do Turske, odnosno do čvorišta na tursko-grčkoj granici, odakle bi mogao da bude produžen gasovodom Tesla ka jugoistočnoj Evropi, preko Srbije, Makedonije, Grčke i Mađarske do Austrije.
Prvobitno je bilo planirano da gasovod Turski tok bude zamena za propali projekat Južni tok, da snabdeva gasom potrošače u jugoistočnoj i centralnoj Evropi i da ima četiri linije, ukupnog kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
