NARODNA BANKA: Inflacija najniža u poslednjih 50 godina!

Za sedam meseci ove godine strane direktne investicije u Srbiju iznosile su oko 700 miliona evra, a do kraja godine očekuje se priliv od oko 1,2 milijarde evra

Za sedam meseci ove godine strane direktne investicije u Srbiju iznosile su oko 700 miliona evra, a do kraja godine očekuje se priliv od oko 1,2 milijarde evra, rečeno je na konferenciji za novinare.
Generalni direktor Direkcije za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić rekao je da je prognoza rasta privrede u 2014. revidirana naniže za 0,5 odsto i zbog očekivanog pada prinosa u poljoprivredi.

Predstavljajući "Izveštaj o inflaciji za avgust 2014.", Hinić je izrazio očekivanje da će u ovoj i narednoj godini pozitivan uticaj na rast privrede imati odobravanje subvencionisanih kredita privredi.

Prema njegovim rečima, industrijska proizvodnja je u drugom tromesecju 2014. bila pogodena poplavama, pre svega u oblasti rudarstva, energetike i poljoprivrede i zbog tih šteta, BDP je opao u drugom tromesečju za 1,1 odsto.

Pad BDP od 0,5 odsto u 2014. posledica je pada poljoprivredne proizvodnje i manje aktivnosti u sektoru rudarstva i energetike, dok bi doprinos građevinarstva zbog obnove porušenih i oštećenih objekata trebalo da bude pozitivan.
On očekuje da će smanjena potrošnja domaćinstava i države uticati negativno na BDP zemlje i ove i sledeće godine, zbog očekivanih mera fiskalne konsolidacije.

Zbog tih mera doprinos rastu BDP-a biće manji u 2014. i 2015. godini, tako da se u ovoj godini oceckuje recesija privrede, a u narednoj godini stagnacija srpske privrede usled strukturnih reformi i fiskalne konsolidacije.
Rast BDP-a Srbije očekuje se tek 2016. godine.

Hinić je naveo da će početak odobravanja subvencionisanih kredita privredi imati određen pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost, ukazujući da će uticaj mera fiskalne konsolidacije biti veći od onog koji je bio majskoj projekciji NBS i neutralisaće očekivani pozitivan doprinos neto izvoza i investicija.
Rast neto izvoza Srbije sledeće godine trebalo bi pozitvno da utiče na dalji oporavak zone evra, a na rast investicija imaće uticaj saniranje posledica poplava i dalji napredak Srbije u procesu evrointegracija.
Govoreći o kretanju kursa, Hinić je rekao da su u toku drugog tromesečja preovladavali apresijacijski pritisci na dinar, zbog pada premije rizika zemlje i povećanog ulaganja stranih investitora u državne hartije od vrednosti.

Osim globalnih faktora, padu premije rizika zemlje doprinela je i najava dodatnih mera fiskalne konsolidacije, napomenuo je on. Na deprecijacijske pritiske u julu uticalo je jačanje geopolitickih tenzija ali i pojava nepovoljnih vesti u pogledu veličine i tempa fiskalne konsolidacije, objasnio je Hinić.
On je podsetio da je NBS u drugom tromesečju ove godine, radi ublažavanja prekomernih osiclacija kursa intervenisala prodajom 170 miliona evra, a samo u julu je prodala 30 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu.

Deficit tekućeg računa u 2014. godini, prema novoj metodologiji biće 5,9 odsto BDP-a, procenio je Hinić.
Kada je reč o inflaciji, Hinić je rekao da je bazna inflacija od oktobra prošle godine do danas u granicama planiranih okvira, jer je u julu je osnovna inflacija je iznosila 2,6 odsto, i po njegovim rečima, tako niska inflacija održana je najviše zahvaljujući padu cene neprerađene hrane.
Niska inflacija uticaće i na pad osnovnih životnih namirnica, a ako bude poskupljenja električne energije u četvrtom kvartalu od 15 odsto, to moglo da utiče na ukupni rast inflacije od 0,8 odsto do kraja godine.
Međugodišnja inflacija u prethodna tri meseca nastavila je da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u julu je bila 2,1 odsto, naveo je on.

Hinić je objasnio da, prema centralnoj projekciji NBS, inflacija će se u trećem tromesečju vratiti u okvire cilja od četiri odsto puls - minus 1,5 odsto i do kraja godine ostaće u tim granicama.
Merama fiskalne konsolidacije i stukturnim reformama trebalo bi početi što pre, jer bi se time ojačala otpornost domaće ekonomije na eksterne uticaje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu je pala na najniži nivo u poslednjih 50 godina i iznosila je svega 1,3 odsto, objavila je danas Narodna banka Srbije.
U prvoj polovini godine se, kako je navedeno u najnovijem Izveštaju o Inflaciji, ona se kretala ispod zacrtanog cilja (4,0+- 1,5 odsto).

Ovako nisku inflaciju, Centralna banka objašnjava, poguralo je pojeftinjenje neprerađene hrane i poljoprivrednih proizvoda, stabilan kurs, slaba domaća tražnja…
NBS u izveštaju konstatuje da majske poplave za sada nisu u većoj meri uticale na cene hrane.“Uprkos poplavama, premija rizika Srbije bila je u padu tokom maja i prve polovine juna, kada je iznosila 220 baznih poena, što je poslednji put zabeleženo u novembru 2007.”, nevedeno je u izveštaju.

Dešavanja na međunarodnom planu poput reakcije Evropske centralne banke na krizu u Ukrajini, zbog čega je ECB povećala ekspanzivnost monetarne politike, takođe su, prema NBS, uticale na nisku inflaciju.
Premije rizika svih zemalja u regionu uključujući i Srbiju, dodatno su smanjene u drugom tromesečju. Pored globalnih faktora, padu premije rizika Srbije doprinele su i najavljene mere fiskalne konsolidacije.
Usled poplava, ipak, smanjena je aktivnost u poljoprivredi i industriji, a nakon pet uzastopnih tromesečja rasta, BDP je u drugom tromesečju na međugodišnjem nivou zabeležio pad od 1,1 odsto. NBS podvlači da će i karakter monetarne politike u narednom period zavisiti pre svega od kretanja u međunarodnom okruženju i brzine i intenziteta fiskalne konsolidacije.“Očekujemo da će u drugoj polovini godine biti sprovedene dodatne mere fiskalne konsolidacije. Time bi se takođe povećala otpornost domaće ekonomije na potencijalne eksterne šokove.”, navedeno je u izveštaju.

Prema oceni NBS, međugodišnja inflacija bi u četvrtom tromesečju trebalo da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u okviru tih granica ostane i u toku 2015.