Ne postoji običan dan u Opštoj bolnici Valjevo zbog toga što nijedan dan nije isti, mada, recimo, podrazumeva iste, standardne korake kad je reč o primeni krvi kod pacijenata kojima je potrebna transfuzija krvi.
Različite su ljudske sudbine koje stoje iza tih potreba koje zaposleni u bolnici čuju, slušaju i osluškuju, a posebno vode računa o svim parametrima bolesti i naravno, prate pacijente koji su primili transfuziju krvi, primenjuju je onima kojima je ona indikovana. Zdravstveno osoblje zauzeto, pacijenti strpljivi. Jedan od onih koji je stalno prisutan je njihov dr Mika. Specijalista transfuziolog, dr Milutin Mihajlović radi u bolnici već 34 godine. Dr Mihajlović je dugo godina bio načelnik odeljenja u bolnici, član Republičke stručne komisije za transfuziologiju Ministarstva zdravlja, a danas je i potpredsednik Crvenog krsta Srbije - mada mu je njegov posao prva preokupacija i o penziji ni ne razmišlja.
Nije dr Mika poznat samo pacijentima i kolegama. Zna ga veliki broj dobrovoljnih davalaca krvi koje je pregledao svojevremeno i procenjivao njihovo zdravstveno stanje za dobrovoljno davanje krvi. Kada se uz to dodaju volonteri Crvenog krsta koji ga poznaju odlično, jer je 18 godina predsednik ove humanitarne organizacije, reklo bi se da ga poznaje celo Valjevo.
A transfuzije nema bez ljudi koji daju krv, to on najbolje zna i vodi računa da za svakoga odvoji malo vremena za poneku šalu, savet ili konsultaciju. Mada, dr Mika se već nekoliko godina bavi isključivo pacijentima koji primaju krv i prati njihovo predtransfuziono stanje i stanje pacijenata nakon primene krvi.
- Nekada, nažalost, nije dovoljna jedna jedinica krvi za zbrinjavanje pacijenta. Sećam se noći kada smo zbog komplikacija porođaja potrošili sve jedinice krvi u frižideru, ogromne strepnje i straha te noći i neizmerne radosti zbog prebrođene krize u osvit novog jutra. Majka i beba su bile dobro i stabilno, bile su spasene. Nema rutine u ovom poslu, svaki ljudski život koji bude ovde u bolnici u našim rukama je poseban. Mnogo volim kada se dogodi da i pored naše procene transfuzija ne mora da se primeni, kada se organizam sam izbori, ali nije uvek tako – prič dr Mihajlovć.
Ponosi se „svojim“ Crvenim krstom u Valjevu koji organizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi svakog utorka i Valjevcima koji se pozivima odazivaju i daju krv.
- Nije krv potrebna samo kada se dogode saobraćajne nezgode ili kada perforira čir – kaže dr Mika i dodaje:
- Mnogo češće nam se dešava da pomažemo onkološkim bolesnicima koji doživotno primaju terapiju trombocitima ili podižemo nivo hemoglobina transfuzijom krvi kada pacijent zbog svoje osnovne bolesti mora prvo da se osnaži pa tek onda da se izvrši određena intervencija - precizira.
Kratko razgovara telefonom rešavajući iskrsli problem, mahne rukom pa kaže kroz osmeh:
- Volim svoj posao, volim rad sa ljudima i čini mi se, da umem da ih čujem. Ipak, mnogo bi bilo manje stresno i lakše i za pacijente pa i za lekare kada ne bismo dolazili u situaciju da u pojedinim mesecima imamo nestašice krvi. A to zavisi od nas. Kada bi svako ko je zdrav redovno davao krv, to bi svakome ko se nađe u nezavidnoj situaciji značilo podršku u vidu transfuzije bez odlaganja, a nama lekarima omogućilo da efikasnije pružimo pomoć – ističe naš sagovornik.
Dok hodamo kroz hodnike Opšte bolnice iz lekarske sobe do izlaza, ispraća nas sa zaraznim entuzijazmom:
- Dobar smo mi svet, hoćemo da pomognemo... samo da nam je samo malo više znanja i odsustva bezrazložnog straha - dati krv je jednostavno, ne boli i ništa se loše neće desiti, naprotiv, spasavate nekom život kroz tu jedinicu krvi.
A lako je pomoći, samo treba znati, pa onda hteti.
