Intenzivna sadnja, pažljivo odabrane autohtone vrste i brzi efekti na mikroklimu čine metodu Mijavaki (Miyawaki) sve relevantnijom u borbi protiv urbanih toplotnih ostrva, a prvi takav zasad u Srbiji realizovan je nedavno u okviru projekta „Zasadi drvo“ kompanije WMG.
Šta je suštinska razlika u odnosu na klasično pošumljavanje, koji su benefiti za životnu sredinu i koliko je ova vrsta sadnje efikasna, samo su neka od pitanja o kojima smo razgovarali sa dr Martinom Zorić iz Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.
- - Dok se klasično pošumljavanje najčešće sprovodi na velikim površinama, u rasponu od nekoliko hektara pa naviše, Mijavaki pristup se primenjuje na malim, fragmentisanim površinama, najčešće od 100 do 1.000 m², pri čemu nastaju mikrošume. Ključna razlika je i u gustini sadnje, ovim pristupom se sadi od tri do pet biljaka po m², što je znatno intenzivnije u poređenju sa standardnim zasadima. Takođe, naglasak je na slojevitoj strukturi ekosistema, gde se istovremeno sade drveće, žbunje i perene, a sam cilj je što verodostojnija imitacija prirodnog ekosistema. Jedna od ključnih specifičnosti metode Mijavaki je intenzivna priprema zemljišta. Zbog svega navedenog, ova metoda je u startu znatno skuplja u odnosu na klasične pristupe pošumljavanju.
Koji su ključni uslovi da ovakav zasad zaista postane samoodrživ ekosistem?
- - Da bi mikrošuma izrasla u stabilan i samoodrživ ekosistem, neophodna je temeljna priprema zemljišta. To uključuje dubinsku obradu, poboljšanje strukture zemljišta i, po potrebi, đubrenje. U prvim godinama nakon sadnje ključan faktor je navodnjavanje, jer je zbog velike gustine sadnje i velikog broja jedinki na maloj površini izražena kompeticija između biljaka, dok su resursi ograničeni.
Koliki je potencijal ovakvih zasada u urbanim sredinama i mogu li imati veći uticaj uprkos maloj površini?
- - Mikrošume imaju znatan potencijal u urbanim sredinama, uprkos maloj površini na kojoj se formiraju. Njihov uticaj je disproporcionalno velik u odnosu na veličinu jer brzo formiraju gust vegetacijski sklop, koji utiče na mikroklimatske uslove. One doprinose snižavanju temperature u letnjim mesecima i povećanju vlažnosti vazduha, čime dovode do smanjenja efekta urbanih toplotnih ostrva. Pored toga, doprinose adsorpciji i apsorpciji različitih polutanata iz urbane sredine, uključujući čestice, čime se poboljšava kvalitet vazduha. Gust vegetacijski sklop takođe deluje kao prirodna barijera za buku, pa može doprineti smanjenju njenog nivoa u gusto izgrađenim urbanim zonama. Na kraju, stvaraju vizuelni i psihološki efekat zelenih oaza u urbanom tkivu grada, što dodatno utiče na kvalitet života stanovnika.
Kako vidite dalji razvoj ovakvih zasada u Srbiji, možemo li očekivati njihovu širu primenu u narednim godinama?
- - U Srbiji postoji realan potencijal za širu primenu metode Mijavaki, posebno u urbanim zonama, gde je prostor ograničen, a potreba za zelenilom izražena. Ovaj pristup može omogućiti transformaciju zapuštenih ili popločanih površina u funkcionalne mikrošume, bez potrebe za velikim prostornim intervencijama. Na taj način se potencijalno može doprineti promeni vizuelnog i ekološkog karaktera gradskih blokova, industrijskih zona ili neiskorišćenih parcela. Važno je, međutim, naglasiti da ovakav metod ne predstavlja zamenu za klasičnu šumarsku praksu, već je treba posmatrati kao njen komplementaran pristup, posebno prilagođen urbanim i prostorno ograničenim sredinama.
Koje su najčešće greške koje se javljaju prilikom implementacije metode Mijavaki, posebno u urbanim projektima?
- - Jedan od najvećih izazova u primeni ove metode u urbanim uslovima odnosi se na održavanje u prvim godinama. Najčešće greške uključuju nedovoljno obezbeđeno zalivanje, što direktno utiče na mortalitet sadnica. Takođe, problem predstavljaju degradirana urbana zemljišta s prisustvom zagađivača, kompakcijom i često povišenom zaslanjenošću, naročito u blizini saobraćajnica. Dodatni izazov je i pravilna selekcija autohtonih vrsta, jer je izbor ograničeniji nego kod klasičnih urbanih zelenih površina. U tom smislu, bilo bi veoma korisno da u narednom periodu bude više ovakvih zasada na našem prostoru, jer bi to omogućilo bolje razumevanje ponašanja i adaptabilnosti autohtonih vrsta u Mijavaki sistemima u lokalnim uslovima.