Opšta zbrka u EU oko zaliha goriva: Boje se nestašica, a i ne znaju gde sve imaju puna skladišta energenata
Evropa nema jasan uvid u to koliko goriva ima na raspolaganju, dok strahovi od nestašica izazvanih ratom u Iranu rastu brže od sposobnosti Evropske unije da isprati stanje na tržištu, prenosi briselski portal Politiko.
Kako se avio-kompanije suočavaju sa prizemljenjem dela letova, a vlasti pozivaju građane da smanje kretanje i potrošnju, napori EU da spreči poremećaje u snabdevanju nailaze na neočekivanu prepreku – nedostatak pouzdanih podataka o zalihama goriva na nivou kontinenta.
Zbrka na tržištu
"Imamo veoma ograničeno znanje o tržištu i podacima za gas i naftu. Naše znanje o tome šta se stavlja u promet, šta se povlači i kojim rutama se transportuje - svakako postoji manjak praćenja tržišta", rekao je visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, koji je, kao i drugi sagovornici, govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.
Poseban problem predstavlja praćenje zaliha prerađenih goriva, poput dizela i avionskog kerozina, gde je situacija, kako se navodi, naročito nejasna.
Evropska unija se u proceni dostupnosti uglavnom oslanja na zvanične statističke podatke i koordinaciju sa državama članicama.
Derivati zarobljeni u skladištima
Međutim, najveći deo zaliha nalazi se u komercijalnim skladištima širom različitih sektora, koja nisu centralizovana niti u potpunosti vidljiva institucijama.
Kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne da prijave.
Zbog toga se, kako ocenjuju stručnjaci, Evropa suočava sa ozbiljnim izazovom u proceni stvarnih rezervi energenata u trenutku kada globalne tenzije dodatno opterećuju tržište i lance snabdevanja.
Čak su i podaci koje je pružila Međunarodna agencija za energiju (IEA), koja je prošlog meseca koordinirala istorijsko ispuštanje 400 miliona barela nafte, nužno ograničeni iz tog razloga, rekao je evropski zvaničnik.
Evropske zalihe gasa već su bile niske pre napada na Iran, u proseku ispod 30 procenata nacionalnog kapaciteta, zahvaljujući naglim padovima tokom zime.
Dopunjavanje tih rezervi zavisi od podsticanja trgovaca, koji uglavnom više vole da pumpaju gas u skladišta leti kada cene padaju, a prodaju ga zimi kada cene rastu, ali rat sa Iranom rizikuje da obrne tu dinamiku, a napori EU da reši problem naišli su na mešovit prijem, zaključuje Politiko.
Kurir Biznis/Telegraf