Biznis težak milijarde: Otkrivamo ko zapravo zarađuje od odlaska na Mesec i gde je Srbija u toj trci
Misija Artemis 2 uspešno je lansirana sa Floride, noseći četvoročlanu posadu na istorijsko putovanje. Letelica Orion desetodnevnom misijom oborila je rekord postavljen pre 56 godina od strane posade Apolo 13, dostižući udaljenost od oko 406.700 kilometara od Zemlje. Iako se astronauti nisu spustili na lunarnu površinu, njihov primarni zadatak bio je prikupljanje ključnih podataka sa tamne strane Meseca. Ovo je uvodni korak u NASA programu vrednom više milijardi dolara, čiji je cilj sletanje posade 2028. godine i pobeda u novoj svemirskoj trci nad Kinom, koja svoj lunarni pristanak planira do 2030. godine.
Dok se velike sile trkaju ka zvezdama, u poslovnom svetu postavlja se ključno pitanje, ko zaista zarađuje od ove industrije? O ekonomskoj pozadini osvajanja svemira i prilikama za naše tržište, za Biznis Kurir govorio je dr Vladimir Gašić iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Država ili privatni sektor
Nova era istraživanja svemira sve češće u prvi plan gura privatne kompanije na čelu sa svetskim milijarderima, ali Gašić napominje da se temelji ove industrije od samih početaka strogo oslanjaju na državne aparate i njihove regulative. Nova lunarna misija nije samo stvar naučnog prestiža, već je vođena dubokim ekonomskim motivima.
- Razlog za povratak na Mesec je stvaranje disrupcije u ekonomiji rudarenjem lantanoida i aktinoida, elemenata neophodnih za stvaranje elektronike. Međutim, neophodno je ukazati na bitne razlike između država - ističe Gašić.
Prema njegovom objašnjenu, u Sjedinjenim Američkim Državama se snažno ohrabruje privatni sektor. Ukoliko male kompanije ponude inovativna rešenja interesantna državi ili NASA-i, dodeljuju im se lukrativni podugovori. Upravo takav model omogućio je razvoj giganata kao što su Spejs Iks (Space X) i Blu Oridžin (Blue Origin), koji su danas ključni za lunarni program.
Sa druge strane, Gašić ističe da Narodna Republika Kina funkcioniše po zatvorenijem modelu. Njene dominantne državne korporacije samostalno podmiruju većinu potreba svojih svemirskih programa, te je privatnim kompanijama znatno teže da tu ostvare profit. Slične razlike vidljive su i u ostatku sveta.
- Evropska Unija je imala dugu tradiciju pomaganja naučnih institucija i regulacije svemirskog programa preko državnog aparata, jer nije bilo mogućnosti za velike investicije. To se promenilo u poslednjih godinu dana time što je počela investicija u start-apove, kako bi se ohrabrile inovacije - kaže Gašić.
Dalje navodi da Indija beleži impresivan razvoj privatnog sektora uprkos jakoj državnoj regulaciji, dok je ruska industrija zbog istorijskih kriza morala da primeni rigoroznu državnu kontrolu kako bi opstala.
- U slučaju samog početka, pretežno će država zarađivati od svemirske industrije. Potonje, kada se stvore stabilni sistemi, infrastruktura i tržište, privatne kompanije će profitirati više, iako će biti i dalje kompeticija za dodelu ugovora od strane države - objašnjava naš sagovornik.
Gde se investira najviše novca
Iako softver i obrada podataka deluju kao biznis budućnosti, najveći kapital se i dalje sliva u osnovnu svemirsku infrastrukturu. Analizirajući tržišne trendove za naredni period, Gašić ukazuje da se najveće investicije i najviše investicionih rundi trenutno beleže u lansirnom sektoru i proizvodnji satelita. Tek nakon toga slede sistemi podrške, softver i komponente usmerene direktno na lunarne misije.
Trka u dominaciji lansirnim kapacitetima trenutno se vodi između SAD-a, koje za sada imaju blagu prednost, i Kine, koja ih ubrzano sustiže. Slična situacija je i na tržištu satelitskih konstelacija, gde su glavni globalni konkurenti SAD, Evropska unija i Kina.
- SAD, iako ima brojnije satelitske konstelacije kao Starlink, teško se drži iznad EU, čiji satelitski sistemi važe među boljima, kao što su Galileo i Copernicus - precizira Gašić, dodajući da Kina nimalo ne zaostaje sa svojim naprednim sistemima poput Beidou i Guowang.
Kada je reč o analizi podataka i razvoju softvera, Gašić napominje da u tom segmentu svakako ima prostora za nove kompanije. Ipak, prag za ulazak na ovo tržište je znatno niži, što automatski stvara ogromnu konkurenciju, dok je ukupna potražnja i dalje manja u odnosu na onu za tradicionalnim lansirnim raketama i satelitima.
Gde je Srbija u svemirskoj ekonomiji
Iako Srbija nema sopstveni svemirski program, domaći stručnjaci postepeno pronalaze put do globalnih projekata. Kao primere indirektne, ali veoma značajne povezanosti naših stručnjaka sa svemirskom industrijom, Gašić izdvaja Kjubsat projekat "Mozaik", koji vode stručnjaci oko Univerziteta u Beogradu, kao i satelit HUNITY, nastao uspešnom saradnjom studenata iz Novog Sada i Budimpešte.
Gašić navodi da pravi potencijal za srpske tehnološke kompanije i naučnike leži u pametnom pozicioniranju u specifičnim, nišnim sektorima.
- Srbija ima jake stručnjake u oblastima avijacije, elektrotehnike, fizike i astrofizike, a jedan od boljih načina da se pristupi svemirskoj industriji u inostranim zemljama jeste stvaranje preciznih i dobrih senzora, aktuatora i telekomunikacionih komponenti - savetuje dr Gašić.
On objašnjava da proizvodnja ovakvih pomoćnih komponenti za satelite ne zahteva obimnu i preskupu infrastrukturu, te predstavlja idealnu polaznu tačku za domaću privredu.
- Može se krenuti sa tim, dok se ne razviju kapaciteti za stvaranje sopstvenih konstelacija satelita.
Gašić zaključuje da pored inženjeringa, ogromna prilika leži i u sferi fundamentalne nauke. Istraživanja u astrofizici, astrobiološki eksperimenti, kao i vrhunska ekspertiza koju Srbija ima u vazduhoplovnoj medicini, predstavljaju oblasti čije produbljivanje može direktno integrisati domaće stručnjake u buduće globalne misije na Mesec i Mars.
Biznis Kurir
Blue Origin