Srbi poludeli za ovom revolucijom u čaši: Mladi pčelar iz Požarevca pravi vino isključivo od meda, evo zašto je kristalizacija zapravo dokaz kvaliteta
Nemanja Milošević iz Drmna kod Požarevca predstavlja četvrtu generaciju u porodici koja se bavi pčelarstvom. Završio je Poljoprivredni fakultet u Zemunu na smeru prehrambena tehnologija, konzervisanje i vrenje. Njegov diplomski i master rad usmerili su ga ka primeni znanja u porodičnom poslu, kroz proizvodnju vina i rakije od meda. Porodica Milošević izdvaja se po svojoj inovativnosti, a naredne godine obeležiće 80 godina bavljenja pčelarstvom i 20 godina prisustva njihovog meda na tržištu.
Nakon Nemanjinog diplomiranja 2019. godine, porodica je započela proizvodnju većih količina vina od meda, koje nastaje fermentacijom rastvora meda i vode, uz tehnologiju sličnu proizvodnji belih vina. Poseban izazov predstavljala je proizvodnja penušavog vina od meda.
- Tehnologija je veoma zahtevna i skupa, nismo znali u šta se upuštamo dok nismo krenuli sa proizvodnjom. Nažalost, skoro nijedna mašina koja se koristi u proizvodnji vina ne može se iskoristiti za proizvodnju penušavca. Radili smo klasičnu-tradicionalnu metodu gde se pritisak od 6 bara stvara prirodnim putem u bocama. Nakon dobijanja osnovnog vina od meda, kreću pravi izazovi. Posebne flaše za penušavce koje mogu izdržati pritisak i do 10 bara, napune se vinom i dodaju se kvasci kako bi se stvorio pritisak prirodnim putem, zatvaraju se krunskim čepom i nakon 9 meseci sledi otvaranje. Grlić flaše se zamrzne, oslobodimo se taloga i dodamo ekspedicijski liker kojim podesimo suvoću/slatkoću penušavca. Zatim stavljamo plutane čepove pomoću pneumatske mašine, žicu i kapice, čime je naš penušavac spreman. Posebno bih želeo da naglasim, da u vinu od meda i penušavcu od meda, nema grožđa ili vina od grožđa - priča za Plodnu zemlju Nemanja.
Nemanja je diplomirao radom na temu „Proizvodnja vina od meda“, a potom završio master studije sa temom „Proizvodnja penušavog vina od meda“. Na pitanje šta je novo uneo u proizvodnju, ističe značaj kontrolisane fermentacije.
- Možda bih istakao kontrolisanu fermentaciju (izbor adekvatnih kvasaca, temperatura, kiselost) koja je zajednička za oba pića i ključna za finalni proizvod kako bi se sav šećer pretvorio u alkohol. Počeli smo sa rakijom od meda-medovačom, prvenstveno smo želeli da proširimo asortiman proizvoda, ali i da napravimo pravu medovaču koja se dobija fermentacijom i destilacijom rastvora meda i vode, koju nažalost retko možemo naći kod nas. Uglavnom je to med dodat u gotovu rakiju od jabuke, šljive a to zapravo nije prava medovača već medica, vrsta likera od meda koji ima povećan sadržaj alkohola. Zatim smo proizveli medni liker koji sadrži 26% alkohola, gde smo u rakiju od meda dodali med.
Za proizvodnju koriste kombinaciju livadskog, lipovog i šumskog meda, dok bi proizvodnja po vrstama zahtevala dodatni prostor.
- Kada sam radio za diplomski i master rad, pošto sam pripremao manje količine, napravio sam od svake vrste posebno vino. Planiram u budućnosti isto tako kako bih dobio još veći asortiman jer svaka vrsta je priča za sebe. Vino od meda se pravi tako što se određena količina meda razblaži vodom do određenog sadržaja šećera, odnosno koliko želimo da u vinu imamo procenata alkohola. Postupak je identičan kao za proizvodnju belih vina kod grožđa, dodaju se kvasci, sredstva za bistrenje, posle mesec dana, koliko traje fermentacija otprilike, vino se pretoči, odleži i spremno je za upotrebu. Kod rakije je postupak sličan što se tiče fermntacije, nakon čega sledi destilacija i nakon toga rakija odležava nekoliko meseci i spremna je za upotrebu. Ukoliko se adekvatno čuva, nema roka trajanja. U ovoj proizvodnji sam, ajde tako da kažemo, glavni ali opet bez pomoći ostalih članova porodice ne bih uspeo.
Vino od meda preporučuje se uz belo meso, svinjetinu, suvo voće i sireve, najčešće kao pratnja glavnim jelima. Rakija se slaže sa suvim mesom i pečenjem, ali se preporučuje nakon obroka, dok je liker namenjen uz deserte. Penušavo vino od meda najčešće se služi kao aperitiv ili uz predjela, blage sireve i ribu.
Početkom osamdesetih godina porodica Milošević započela je intenzivniju proizvodnju matica, kako za sopstvene potrebe, tako i za tržište, a u ponudi imaju i rojeve. Prošla godina bila je izuzetno loša za pčelarstvo, sa gubicima pčelinjih zajednica koji su u pojedinim slučajevima dostizali i 60 do 100 odsto.
- Nažalost, svedoci smo klimatskih promena koje nepovoljno utiču na cvetanje medonosnih biljaka, nedostatak polena ali ono čega se pčelari najviše plaše i koji je neprijatelj broj jedan pčelinjim zajednicama, to je Varroa destructor, parazitsko grinje koje šteti pčelama. Postoje razni preparati za borbu protiv ovog parazita ali vremenom i ovaj parazit postaje rezistentan na pojedine preparate pa je potrebno stalno kontrolisati i uništavati ovog parazita korišćenjem različitih organskih preparata tokom cele godine.
Pčelarstvom je, kako navodi, započeo njegov pradeda, Miodrag Milošević, kada je dobio prvi roj na poklon. Nekada su se košnice prevozile zapregama i čamcima, dok se kasnije prelazilo na pokretne pčelinjake na osovinama. Danas porodica koristi savremeniju opremu, uključujući pokretne pčelinjake na kamionima i prikolici, kao i utovarivače koji olakšavaju rad.
Porodica Milošević trenutno raspolaže sa oko 800 pčelinjih zajednica. Početkom ovog veka Nemanjin otac odlučio je da se u potpunosti posveti pčelarstvu, nakon čega je broj košnica postepeno rastao.
- Prekretnica je bila 2007. godina kada zbog niske otkupne cene meda na veliko, počinjemo svoje proizvode da plasiramo po maloprodajnim marketima i razvijamo svoj brend, gde ćemo sledeće godine, 2027. proslaviti pored 80 godina pčelarenja i 20 godina zastupljenosti na tržištu.
Sezona pčelarenja započinje pašom uljane repice, koja pomaže razvoju društava za bagremovu pašu u Homolju. Na lipovu pašu sele se u Đerdapsku klisuru uz Dunav, dok na suncokret idu u Banat. Livadska paša se ponovo odvija u Homolju, a sezona se završava ukoliko dođe do pojave medljike.
- Najveći neprijatelj pčela je trenutno Varroa destructor ali i nesavesno prskanje voća, medonosnih kultura u cvetu gde dolazi do velikog pomora pčela. Za pčelara je možda najveći neprijatelj falsifikovani med, pored već navedenih neprijatelja kod pčela. Falfisikovanog meda je puno a nažalost se sve teže prepoznaje, ono što je bitno jeste da se kupuje med od lokalnog pčelara, da se promoviše lokalni med i da ljudi shvate da pravi med kristališe, pre ili kasnije. Nažalost, većina ljudi ne voli ili smatra da je ukristalisani med falsifikat, zapravo je obrnuto, pravi med kristališe i preporučuje se tako da se konzumira da bi se polako istopio u ustima i imao što bolje dejstvo na organizam.
Posebnost ovog gazdinstva su i inovacije, poput modifikovanih košnica sa sakupljačem cvetnog praha.
- To je inovacija mog oca Dejana, koji je Až košnicu modifikovao jer je u Istočnoj Srbiji ta košnica veoma zastupljena ali nema mogućnost sakupljanja cvetnog praha. Modifikacijom Až košnice, ona sada ima mogućnost sakupljanja cvetnog praha i postoji jos jedna razlika a to je da je medište polovina DB rama, odnosno polunastavci koji se dodaju i skidaju sa plodišnog dela koji je ostao isti kao kod Až košnice.
Ponuda ovog domaćinstva obuhvata širok spektar proizvoda, osim meda, tu su sveće, pića, propolis i polen, ali i inovativne kombinacije poput meda sa jabukom, malinom, kakaom i jagodom.
- Da biste bili konkurentni na tržištu morate da imate veliki asortiman proizvoda, da privučete kupca, med je svakako proizvod koji se i dalje najviše prodaje ali sa ostalim proizvodima vi privučete kupca i on pored meda kupi još meku sitnicu. Gledamo da svake godine proširimo svoj asortiman proizvoda i napravimo ono što se najviše traži, kako kod nas tako i po inostranim sajmovima vidimo neku novu ideju kako po sastavu proizvoda tako i po načinu pakovanja i samoj ambalaži - kaže za "Plodnu zemlju" Nemanja Milošević dok žuri da spakuje novu porudžbinu za kupce izdaleka.
Biznis Kurir/Plodna zemlja