Imaju milijarde, a i dalje dižu stambene kredite: Evo zašto najbogatiji ljudi sveta ne kupuje nekretnine kešom - ovi saveti i običnim ljudima mogu pomoći!
Iako je Ilon Mask najbogatiji čovek na svetu i na dobrom putu da postane prvi trilioner u istoriji, čak je i on uradio nešto što rade milioni običnih ljudi – uzeo je hipotekarni kredit. Za najbogatije pojedince sveta to nije znak nedostatka novca, već promišljena finansijska strategija koja pomaže da njihov kapital nastavi da radi i donosi prinos.
Izvršni direktor kompanije "Tesla" Ilon Mask podigao je više velikih hipotekarnih kredita za svoje nekretnine u Kaliforniji. Prema pisanju "Los Anđeles tajmsa", među njima je i kredit od čak 61 milion dolara kod banke "Morgan Stenli", koji se odnosi na pet nekretnina.
Iako je to praktično zanemarljiv iznos u odnosu na njegovo bogatstvo procenjeno na oko 662 milijarde dolara, mnogi se pitaju zašto bi milijarder uopšte pozajmljivao novac za kupovinu nekretnine. Finansijski stručnjaci tvrde da je odgovor jednostavan: hipoteka može biti pametna strategija upravljanja bogatstvom.
Zašto bogati radije koriste kredit nego gotovinu
Jedan od ključnih razloga je struktura njihovog bogatstva. Većina ultra-bogatih ljudi drži kapital u akcijama, investicijama, kompanijama ili fondovima, a ne u gotovini.
- Ultra bogati ljudi drugačije razmišljaju o likvidnosti i finansijskoj poluzi - kaže Miltijadis Kastanis iz brokerske kuće "Kompas".
Prema njegovim rečima, oni radije zadržavaju kapital u investicijama koje generišu prinos.
- Radije će držati novac u investicijama, biznisima ili čak umetninama, nego da sav kapital 'zaključaju' u jednoj nekretnini - dodao je.
Drugim rečima, novac može raditi više ako ostane uložen na tržištu nego ako se potroši na kupovinu kuće bez kredita.
Zakerbergov primer: Kredit gotovo bez troška
Sličnu strategiju koristio je i direktor kompanije "Meta" Mark Zakerberg, jedan od najbogatijih ljudi na svetu. On je 2012. godine refinansirao svoju kuću u Palo Altu putem hipotekarnog kredita na 30 godina sa promenljivom kamatom od svega 1,05 odsto.
S tako niskom kamatnom stopom, kredit ga je praktično koštao vrlo malo, pa nije imalo smisla da gotovo šest miliona dolara drži vezano u nekretnini umesto u investicijama. Ovo je posebno bilo atraktivno tokom decenije izuzetno niskih kamatnih stopa nakon finansijske krize.
Matematička logika iza kredita
Logika ultra-bogatih investitora je prilično jednostavna:
Ako je prinos investicija > kamata na kredit, onda je finansijski racionalnije uzeti kredit i zadržati investicije.
- Ako veruju da će njihove investicije doneti veći prinos nego kamata na hipoteku, ima više smisla finansirati kupovinu nekretnine - objašnjava Kastanis.
Poreske i inflatorne prednosti
Hipotekarni krediti u nekim državama imaju i poreske olakšice. U SAD, na primer, kamata na hipoteku može biti delimično poreski odbitna za kredite do 750.000 dolara. Osim toga, inflacija takođe igra važnu ulogu.
- U okruženju visoke inflacije vrednost novca s vremenom opada, što znači da je često povoljnije pozajmiti danas i vraćati dug kasnije - objašnjava Ajlej Robinson, direktor brokerske kuće "Enes global".
Drugim rečima, inflacija realno smanjuje teret duga.
Strategija koju koriste i slavne ličnosti
Ovu taktiku ne koriste samo tehnološki milijarderi. Primer je i Paris Hilton, koja je uzela hipoteku za vilu vrednu 63 miliona dolara u Beverli Hilsu koju je kupila od glumca Marka Volberga.
Iako je njeno bogatstvo procenjeno između 300 i 400 miliona dolara, ona i suprug Karter Reum podigli su hipoteku od 43,75 miliona dolara kod "Džej-Pi Morgan Čejsa" uz kamatu od 5,25 odsto.
Strategija "buy, borrow, die"
Među najbogatijim Amerikancima popularna je strategija koju analitičari često nazivaju "buy, borrow, die" (kupuj, pozajmljuj, umri).
Model funkcioniše ovako:
- kupuj i akumuliraj imovinu (akcije, kompanije, investicije),
- pozajmljuj novac koristeći tu imovinu kao kolateral i
- izbegavaj prodaju imovine i porez na kapitalnu dobit.
Po američkom zakonu, pozajmljeni novac se ne smatra oporezivim prihodom, pa bogati mogu finansirati potrošnju bez plaćanja poreza na dobit.
Kurir.rs/Biznis.ba