Banke sada ulažu u zelene projekte – nova šansa za privredu Srbije
Zahvaljujući novom modelu udruženog zelenog finansiranja, koji je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) razvio u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Evropskom investicionom bankom (EIB), u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, privatna i javna preduzeća sada mogu istovremeno da dobiju bespovratna sredstva donatora na projektu i povoljne kredite komercijalnih banaka za zelene investicije. Ovaj model finansiranja smanjuje rizik za banke, omogućava širenje spektra investicija koje mogu da dobiju podršku i otvara vrata modernijoj, efikasnijoj i konkurentnijoj proizvodnji – što je ključni uslov za opstanak na tržištu Evropske unije. Kako ovaj mehanizam funkcioniše u praksi i šta konkretno donosi privredi, objašnjava Žarko Petrović, rukovodilac sektora za vitalni razvoj u UNDP-u.
Kome je ovaj novi model finansiranja namenjen?
Uvođenje komercijalnih banaka kao novih partnera u zeleno finansiranje predstavlja suštinsku novinu ovog modela. On je namenjen ulaganjima u zelene tehnologije koje su do sada bile manje atraktivne za komercijalne banke, poput sistema grejanja i hlađenja, izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda i drugih vrsta otpada, i modernizacije proizvodnih procesa. Najviše koristi od ove mogućnosti imaju mala i srednja preduzeća, jer im se po prvi put otvara pristup bankarskom finansiranju za ovakve investicije. Takođe, time su u prilici da ispune obavezu da se usklade sa domaćim i evropskim propisima o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i zaštiti životne sredine, kao što su integrisana kontrola i prevencija zagađenja (IPPC), mehanizam za prekogranično oporezivanje ugljenika pri uvozu u EU (CBAM) i primena najsavremenijih tehnologija i praksi za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu (BAT). Tako ozelenjeno poslovanje postaje realnost za veći broj kompanija u Srbiji.
Šta konkretno dobijaju korisnici – kompanije i banke – koje su se prijavile na ovaj Javni poziv?
Rizik investiranja se deli između donatora, države i kompanija i banaka, što značajno olakšava donošenje odluka o finansiranju zelenih inovacija. Kompanije koje odabrane putem javnog poziva UNDP-a za sufinansiranje u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiju“, dobile su i mentorsku podršku za pripremu kvalitetnih, tehnički zrelih projekata. Najizvodljiviji među njima dobili su bespovratna sredstva Vlade Švajcarske i pristup povoljnijim bankarskim kreditima sa prilagođenim uslovima kao što su niže kamate i duži rok otplate. Sa druge strane, banke koje su se odazvale na naš javni poziv dobile su priliku da lakše prepoznaju održive inicijative i plasiraju sredstva u sigurnije, strukturisanije zelene investicije, čime razvijaju nove zelene finanijske proizvode i šire bazu klijenata. U ovom modelu već učestvuju OTP banka, Banca Intesa, ProCredit, Erste, NLB Komercijalna banka, UniCredit, UniCredit Leasing i ALTA Leasing.
Šta se dešava sa ovom podrškom po završetku projekta, kako se obezbeđuje njena održivost?
Cilj uvođenja ovog modela je dugoročno uspostavljanje tržišta zelenog finansiranja u Srbiji. U okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji” se jačaju kapaciteti banaka, institucija i privrede za procenu i finansiranje zelenih investicija, kako bi se, nakon što donatorska sredstva ne budu više na raspolaganju, nastavilo njihovo finansiranje kroz tržišne mehanizme. To model čini održivim i posle završetka projekta. UNDP, zajedno s partnerima, radi na razvijanju i uspostavljanju nacionalnih instrumenata za zeleno finansiranje, promociji inovacija i širenju mreže podrške, kako bi se obezbedio kontinuitet i rast zelenih ulaganja u Srbiji.
Koji su najveći izazovi za finansiranje zelene tranzicije privrede i kako se oni mogu prevazići?
Najveći izazov za finansiranje zelene tranzicije u Srbiji je nedostatak dostupnih i održivih domaćih finansijskih instrumenata, posebno za mala i srednja preduzeća. Srbija trenutno nema nacionalni zeleni fond niti razvojnu banku specijalizovanu za zelene projekte, što značajno ograničava obim i brzinu ulaganja. To znači da ne postoje razvijene podsticajne sheme i mehanizmi zelenog finansiranja koji bi olakšali ulaganja privrednih subjekata, posebno malih i srednjih preduzeća. S druge strane, dodatni izazov predstavljaju visoke kamatne stope, složene administrativne procedure i sve manje dostupna bespovratna sredstva, što mnoge projekte čini finansijski neizvodljivim.
Rešenje vidimo u uspostavljanju nacionalnog zelenog finansijskog mehanizma i primeni modela kombinovanog finansiranja (blended finance) u kojem se spajaju kreditna sredstva, grantovi i garancije. Upravo ovaj model se kroz projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ već pokazao kao uspešan, jer omogućava finansijsku održivost čak i kod investicionih projekata sa dužim periodom povrata, poput postrojenja za preradu otpadnih voda ili inovacija u cirkularnoj ekonomiji.
Podjednako je važno istovremeno jačati regulatorni okvir kako bi bio stabilan i predvidiv, uz razvoj dugoročne strategije usklađene sa evropskim standardima, kao i pružiti podršku inovacijama i istraživanju. Pored finansija, veliki izazov je i nedovoljno znanje o zelenim tehnologijama i dostupnim instrumentima, posebno kod malih i srednjih preduzeća. Zato su edukacija, savetodavna podrška i mentorstvo ključni kako bi firme mogle da razviju kvalitetne projekte i lakše dođu do finansiranja. Suština je u izgradnji održivog domaćeg tržišta za zelene investicije, kroz saradnju države, banaka, privrede i međunarodnih partnera.
Tekst je nastao u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovaj projekat, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna sredstva koje su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.