Marko radio 15 sati dnevno u Italiji, od ušteđevine napravio farmu od 180 koza: Iz grada mi nedostaje jedino neka mlada
Danas, na Fruškoj gori, ima farmu od oko 180 koza, nekoliko konja i porodičnu proizvodnju sira. Kaže da ne žali ni za gradom ni za “sigurnom platom”, jer mu se sve više isplati da radi u svom ritmu i na svojoj zemlji.
Od ideje do farme
Želja da pokrene farmu postojala je dugo, ali ključni trenutak, kako kaže, desio se "preko noći" - probudio se i odlučio da prestane da troši novac na izlaske i hobije, da radi i štedi maksimalno. U Italiji je radio i po 15 sati dnevno, često i noću, a ušteđevinu je ulagao u kupovinu kuće i početak posla. Porodica mu je pomagala da se imanje postepeno sređuje dok je on još bio u inostranstvu.
Prve koze kupio je od uzgajivača kod Rumenke, a kasnije je stado širio - između ostalog i kupovinom većeg broja grla od uzgajivača iz Inđije, uz dogovor da ih isplaćuje "preko mleka".
Zašto baš alpina?
Marko se opredelio za alpsku rasu koza, iako su mu mnogi savetovali sansku zbog veće mlečnosti i robusnosti. Presudila je razlika u mirisu i ukusu mleka.
- Kod alpina je miris blaži, a ljudi često odustanu od kozijeg sira čim pomisle da će biti jak. Kad probaju, iznenade se - objašnjava Marko.
Manje mleka, manje troškova
Koze uglavnom drži na ispaši i ne daje im koncentrat, zbog čega je proizvodnja mleka manja (u proseku oko 1,5 litar dnevno po kozi), ali su i troškovi hrane niži.
- Meni je uživanje da ih pustimo napolje, ja na konju i čuvamo ih. To je moj mir - kaže.
Otkaz i život "bez sabiranja"
Donedavno je radio i u firmi, ali je priznao da više nije mogao da stiže sve. Kad je stado poraslo, doneo je odluku: ili prodaja svega ili potpuni prelazak na farmu. Izabrao je farmu i dao otkaz.
- Kad koze ostanu u štali, samo na hranu ode 150 do 200 evra dnevno. Ne vredi mi ni 100 evra dnevnica - objašnjava.
Sir, halumi i planovi za sladoled
U domaćinstvu se pravi više vrsta sireva, a Marko ističe da majka pravi halumi sa začinima (ruzmarin, paprika, biber), kao i klasične sireve. Nekada su radili i mocarelu i caciocavallo, ali su odustali jer za kilogram takvog sira treba oko 22 litra mleka, što poskupljuje proizvod.
Jedna od Markovih želja je i da završi kurs za italijanski sladoled - da jednog dana u ponudi imaju i "pravi sladoled od mleka". Prodaju uglavnom od kuće - ljudi dolaze po sir, jaja i druge domaće proizvode, a deo ide i "na veliko". U ponudi će, kako kaže, biti i jarići i pilići po narudžbini.
Imanje kupljeno 2019.
Kuću i imanje kupio je 2019. godine u Čortanovcima, a poslednjih nekoliko godina je stalno u Srbiji. Za ozbiljniji rad, kaže, bio mu je neophodan jači traktor – i tu se dogodila još jedna životna priča o pomoći ljudi.
Dok je radio u Čikagu kod rođaka, upoznao je ljude koji su mu, kako tvrdi, izašli u susret više nego što je očekivao. Organizovali su ručak i skupili novac da ga poguraju, a kasnije su mu neki slali pomoć i "na svoju ruku".
- Kad kreneš za onim što želiš, uvek se nađe neko da ti pomogne - poručuje.
"Da ponovo krećem, počeo bih sa 17"
Na pitanje da li bi nešto menjao, Marko kaže da bi jedino krenuo ranije.
- Da sam počeo sa 17, danas bi sve bilo razvijeno kako sam zamišljao.
Plan mu je da jednog dana ima i drvene kućice za goste, degustacije sireva, domaću hranu, pa čak i terensko jahanje za posetioce.
Marko ima jednostavan savet za one koji maštaju o životu na selu.
- Da bi stigao do radnje, moraš da kreneš. Ako ne kreneš, nećeš ni stići. Tako je i sa snovima. I priznaje - iz grada mu ne nedostaje ništa. Osim, kroz osmeh dodaje, možda "neka mlada iz grada".
Biznis Kurir/Povratak na selo