Ko su Srbi u vrhu globalnog sporta koji diktiraju pravila igre za 2026. godinu?
Dok ljubitelji sporta oduševljeno gledaju golove i prate rezultate sa terena ostaje u senci činjenica da se prava moć u modernom sportu krije iza kulisa – u upravnim telima koja donose odluke koje oblikuju sudbine sportista i disciplina širom planete.
U 2026. godini i Srbija ima nekoliko ljudi u vrhu međunarodnih prestižnih sportskih institucija čija pravila, politike i strategije definišu sadašnjost i budućnost globalnog sporta.
Zoran Laković – srpsko prisustvo u centralnim strukturama UEFA
U fudbalu, sportu koji pomera najviše navijača i novca, Zoran Laković stoji visoko u lancu odlučivanja kao zamenik generalnog sekretara UEFA – institucije koja upravlja svim velikim takmičenjima na starom kontinentu, uključujući Ligu šampiona, Ligu Evrope i kontinentalne razvojne programe.
UEFA je centralna moćna struktura evropskog fudbala: definiše pravila, formate takmičenja, finansijske regulative i strategije za razvoj sporta. Laković je jedan od ljudi koji se svakodnevno susreće sa globalnim izazovima sporta – od komercijalnih aranžmana preko tehnologije do politike razvoja nacionalnih saveza i mladih talenata. Kroz njega, Srbija ima direktan uticaj tamo gde se kroji budućnost fudbala u Evropi.
Milan Nikolić – Srbin u vrhu međunarodnog automobilizma
U svetu brzine i mobilnosti, Milan Nikolić generalni sekretar Auto-moto Saveza Srbije, zauzima visoko mesto. On je član Upravnog odbora FIA Regije 1 i predstavnik u FIA Svetskom savetu za mobilnost i turizam – organima koji donose odluke o automobilskom sportu, bezbednosti učesnika i širim pitanjima mobilnosti u Evropi, Africi i na Bliskom istoku.
Ovi organi unutar Međunarodne automobilske federacije (FIA) ne rešavaju samo pravila takmičenja, već i strateške teme vezane za bezbednost na putevima, razvoj infrastrukture, digitalnu mobilnost i turizam u regionima gde se sport i svakodnevni život sudaraju. Nikolićeva pozicija znači da srpski stavovi i ekspertiza direktno utiču na političke i strateške odluke u okviru jedne od najvažnijih globalnih sportskih i mobilnih institucija.
Nenad Lalović – srpski gigant u Olimpijskom pokretu
Nenad Lalović je jedan od najuticajnijih ljudi u internacionalnom sportu – ne kao pobednik takmičenja, već kao autoritet koji odlučuje o formatu i budućnosti Olimpijskih igara i olimpijskog sistema širom sveta. Od 2015. godine Lalović je član Međunarodnog olimpijskog komiteta (IOC) i jedan od retkih Srba koji je ušao u najuže rukovodstvo ove institucije.
Pored toga, on je predsednik Svetske rvačke federacije (United World Wrestling), jednog od najstarijih sportova u olimpijskom programu, a 2025. je izabran i za potpredsednika Asocijacije međunarodnih federacija letnjih olimpijskih sportova (ASOIF) – organizacije koja okuplja sve saveze sportova na Olimpijskim igrama i radi na njihovom razvoju i unapređenju.
Njegova funkcija u IOC-u, kao i u Asocijaciji letnjih olimpijskih federacija, znači da Srbija ima glas – i ugled – tamo gde se definišu pravila, standardi i strateški pravci razvoja sportova koji utiču na milione ljudi i sportskih organizacija.
Snežana Samardžić-Marković – čuvar pravila, vrednosti i etike sporta
Ne mora svaki uticaj na sport da bude vezan za takmičenja. To najbolje potvrđuje Snežana Samardžić-Marković, međunarodna ekspertkinja čija karijera obuhvata i politiku, sport i etiku iza sportskih pravila. Bila je ministarka omladine i sporta Republike Srbije, ali je danas međunarodno cenjena kao generalna direktorka za demokratiju u Savetu Evrope, gde je odgovorna za oblasti sporta kroz prizmu demokratije, antidiskriminacije, ljudskih prava i integriteta sporta.
Samardžić-Marković je bila i članica radne grupe za upravljanje Asocijacije međunarodnih letnjih olimpijskih federacija (ASOIF) i nezavisni stručnjak za ljudska prava u sportu pri Svetskoj antidoping agenciji (WADA), gde procenjuje kako antidoping pravila utiču na ljudska prava sportista.
Njena uloga je paralelna sa sportskim funkcijama – ona garantuje da sport ostane fer, inkluzivan i u skladu sa osnovnim ljudskim vrednostima, te da se pravila ne donose isključivo iz komercijalnih ili takmičarskih motiva. Za medije i javnost, to je nezamenljiva dimenzija sportskog sistema koji ide daleko iznad rezultata na terenu.
Zašto je to važno za Srbiju u 2026. godini?
Ova četvorka predstavlja širok spektar srpskog uticaja u međunarodnom sportu: od Olimpijskih igara i globalnih federacija preko struktura mobilnosti i bezbednosti do fudbalskih mega-takmičenja i pravila etike.
Njihov rad, iako nije vidljiv u rezultatima koje pratimo u medijima, ima direktan uticaj na to kako se sport razvija, kako funkcionišu takmičenja i kakva pravila važe za sve sportiste i organizacije u svetu.
U 2026. godini, kada sport više nije samo igra na terenu, nego i kompleksna mreža institucija i pravila, ovi Srbi stoje u srcu tih procesa – utiču na strategije, štite vrednosti i osiguravaju da Srbija bude prisutna tamo gde se kroji budućnost globalnog sporta.