Sve vesti
Održiva budućnost

Intervju, Roland Kokai, direktor JP "Vojvodinašume": Čuvari šuma Vojvodine - stručnost, inovacije i održivost u praksi

Autor: Jelena Vukić
Vojvodinašume
JP "Vojvodinašume" kombinuje stručnost, digitalizaciju i odgovorno gazdovanje šumama da unapredi biodiverzitet i sprovodi održivo korišćenje šumskih resursa.

Projektima pošumljavanja, inovacijama, istraživanjem i saradnju s građanima, preduzeće se uspešno prilagođava klimatskim promenama.

Šume u Vojvodini prostorno su ograničene na uske lokalitete duž rečnih tokova, Frušku goru, Vršački breg i prostor Deliblatske i Subotičke peščare. Na ovim lokalitetima se sada praktično nalazi najveći deo šumskog fonda, dok je manji (ispod 10%) rasut po ostalom prostoru AP Vojvodina. Pojedine opštine u Banatu imaju šumovitost od svega 1-2%, pa i ispod 1%" - kaže u intervjuu za Kurir Roland Kokai, direktor JP "Vojvodinašume".

- Prema podacima poslednje nacionalne inventure šuma, šumovitost iznosi 8,1%, što predstavlja blago povećanje u odnosu na 7,1%, koliko je bilo prema podacima prethodne nacionalne inventure šuma. Kada govorimo o optimalnoj šumovitosti, ona bi na teritoriji APV trebalo da iznosi 14,32%.

Šta je najveći problem slabe pošumljenosti Vojvodine?

- Definitivno nedostatak odgovarajućih površina državnog zemljišta koje bi moglo biti predmet pošumljavanja. Ukoliko je cilj povećanje šumovitosti, to se mora raditi na račun drugih kategorija zemljišta, pre svega poljoprivrednog. AP Vojvodina je izrazito poljoprivredna regija gde su poljoprivreda i proizvodnja hrane postavljeni kao strateški cilj, pa možda nije ni racionalno prevoditi oranice u šumske površine. Regionalni razvoj podrazumeva širenje građevinskog zemljišta, koje predstavlja konkurenciju i poljoprivrednom i šumskom zemljištu. U tom smislu, u budućnosti treba praviti održiva i kompromisna rešenja. Što se tiče pošumljavanja, potencijalna rešenja mogu biti u ozelenjavanju urbanih površina i podizanju vetrozaštitnih pojaseva.

Pitanje pošumljavanja i zaštite životne sredine nije samo i isključivo pitanje države, već svakog pojedinca i organizacije.

- Tako je. U šumarski najrazvijenijim zemljama, koje imaju preko 60-70% pošumljenosti od ukupne površine, većina tih šuma je u privatnom vlasništvu. Kod nas je najveći deo šuma APV u državnom vlasništvu - 127.600 ha ili 82,9%, dok se u privatnom vlasništvu nalazi 26.400 ha ili 17,1%. Opštine koje imaju najveću šumovitost (najzelenije opštine na teritoriji APV) jesu Beočin (37,8%), Petrovaradin (33,2%), Sremski Karlovci (31,7%) i Šid (30,7%). Opštine koje imaju najmanju šumovitost su Kikinda i Plandište (0,3%), Žitište (0,2%), Mali Iđoš (0,1%), Srbobran i Temerin (ispod 0,1%).

Kada govorimo o izazovima, naš posao je specifičan. Šumarske aktivnosti se odvijaju na otvorenom prostoru u svim vremenskim uslovima. Uslovi rada su teški, a očekivanja su mnogobrojna i velika jer gazdujemo dobrom koje svima pripada. Svako polaže pravo na šume i očekuje da jedno šumarsko preduzeće odgovori na sve zahteve društva. Već je opšte poznato da su šume najdragocenija prirodna dobra, bez kojih nema opstanka planete Zemlje, ali malo ko zna koliko je stručnog znanja i brižljivog rada potrebno da bi šume sačuvale sve funkcije koje imaju. Svedoci smo da se u javnosti često čuje glas ekologa koji ustaju u zaštitu šuma, ali manje se čuje glas ljudi koji ulažu ogromno znanje i rad da šume sačuvaju njihovim stalnim obnavljanjem. Mi iz "Vojvodinašuma" se trudimo da promenimo taj narativ otvorenom komunikacijom sa svim interesnim grupama i javnošću. Šumari su ekolozi i treba da pokažu šta rade. Rad i delovanje JP "Vojvodinašume" predstavlja jednu od strateških poluga razvoja zelene ekonomije u AP Vojvodina, odnosno Republici Srbiji.

Klimatske promene sve snažnije utiču na šumske ekosisteme. Kako se JP "Vojvodinašume" prilagođava sušama, ekstremnim vremenskim uslovima i pojavi novih štetočina?

- Mi klimatske promene više ne očekujemo, sada ih živimo i suočavamo se s njihovim posledicama. Konkretno, primer takvih negativnih efekata je sušenje šuma hrasta lužnjaka u Sremu, gde se nalazi najvredniji kompleks šuma u Srbiji. Svake godine se putem sanitarnih seča ukloni prosečno 37.000 m3 drveta koje je počelo razgradnju kroz procese sušenja. Dalje, velike posledice je ostavio olujni vetar koji je pogodio teritoriju Vojvodine tokom leta 2023.godine. Tada je u celosti uništeno više od 1.500 ha šuma topola, a sanacija tih površina traje i danas i trajaće do kraja 2027. godine. Osim toga, evidentirana je i pojava novih bolesti, poput bakterijskog raka kore, koji se pojavio u zasadima topole 2019. godine (trenutno je bolest u fazi stagnacije). Kod nas, ali i u čitavoj Evropi, evidentirano je prisustvo bolesti u sastojinama jasena koja dovodi do akutnog sušenja. Generalno, klimatske promene su tu i pokazuju nam svoju snagu, i mi se s tim moramo boriti na adaptivan način.

Najveći uspesi i budući izazovi: Čaplja govedarka posle 10 godina u Obedskoj bari

Šta biste izdvojili kao najveći uspeh JP "Vojvodinašume" u prethodnom periodu, a šta kao prioritet u narednih pet godina?

- Najveći uspeh JP "Vojvodinašume" je to što je tokom poslednjih nekoliko godina uspelo da održivo posluje, uz demonstraciju harmonizacije šumarstva i zaštite prirode i očuvanje i unapređenje stanja fonda divljači u našim šumama. To je pratila finansijska likvidnost i kontinuirani razvoj poslovnih procesa. Pokazali smo da je moguće očuvati prirodu, unaprediti stanje šuma uz paralelno povećano korišćenje drveta. Konkretno, povećali smo proizvodnju, ali vratili smo čaplju govedarku u Obedsku baru posle 130 godina. Broj parova ptica smo povećali sa 1.200 na 12.0000 u poslednjih nekoliko decenija. Naš zadatak je da u budućnosti nastavimo s pozitivnim i održivim rezultatima, što je najveći izazov usled klimatskih promena i sve veće štete koju imamo u šumama, kao i globalne političke, energetske i ekonomske nestabilnosti.

Možete li da pojasnite aktivnosti "Vojvodinašuma" sa aspekta istraživačko-razvojnih projekata?

- Postoje dve vrste projektnih aktivnosti - domaće i međunarodne. Međunarodni projekti se sprovode sa stranim partnerima i aktivnosti se finansiraju iz fondova EU. Tako preduzeće ostvaruje dodatne prihode, koji se koriste za ulaganje u radove na terenu, nabavku i modernizaciju opreme i mehanizacije koja ostaje u preduzeću. U ovom trenutku realizujemo 12 međunarodnih projekata čiji je ukupni budžet za "Vojvodinašume" više od 10 miliona evra. Domaći projekti koje sprovodimo su projekti čiji smo mi naručioci i finansijeri. To radimo tako što postavljamo istraživačka pitanja i probleme s kojima se suočavamo, nakon čega naši fakulteti i instituti rade studije koje su nam dalje vodiči i reperi u kom pravcu treba da delujemo. Budžet koji trošimo na istraživačke i razvojne projekte je oko 100.000 evra godišnje. Rezultati koje dobijamo su praktično naučno i stručno verifikovane studije koje imaju višestruki značaj za preduzeće jer daju odgovore na aktuelna pitanja i pojave.

Često se u javnosti govori o seči šuma, a ređe o pošumljavanju. Koliko se godišnje sadi, a koliko seče, i kako se obezbeđuje održivi balans?

- Seča šuma u javnosti je neretko pogrešno tumačena i mogu slobodno reći zloupotrebljena. Suštinska je razlika između šumarske seče i krčenja šuma. Krčenje šuma predstavlja trajno uklanjanje šuma i promenu namene prostora na kojima je šuma bila. Šumarska seča je proizvod potrebe da se šume redovno obnavljaju (seče obnove), neguju (proredne seče) ili saniraju (sanitarne seče). Ne postoji ništa četvrto. Dakle, svaka šumarska aktivnost je posledica potrebe da se šume sačuvaju od neplanskog i prekomernog korišćenja. S druge strane, šume su dinamički sistemi sa svojim prirastom, koji društvu obezbeđuje drvo. Ako koristimo samo ono što je priraslo u toku jedne godine, možemo reći da šume koristimo održivo. Isto tako, ako ne bismo uopšte koristili šume, drvni materijal koji je dostigao svoju fiziološku zrelost bi propadao, a to znači razgrađivao bi se, trulio i tako bi se dešavali obrnuti ekološki procesi, jer kada drvo trune, oslobađa vezani ugljenik u atmosferu. Mi koristimo samo one delove šume koje su dostigle svoju zrelost i tik pre nego počnu periodi razgradnje. Suština je da na čitavom prostoru imamo šume svih starosti. Na primer, ako na 100 ha imamo po jedan hektar svih starosti, od jedne do stote godine, koristimo, odnosno sečemo i obnavljamo samo 1 ha šume koji je napunio sto godina. To je 1% ukupne površine. Na tom hektaru sadimo novu mladu šumu, koja će da raste, stvara biomasu i vezuje ugljenik.

Zasadi drvo: Zelena akcija s vidljivim rezultatima

JP "Vojvodinašume" je godinama važan institucionalni partner projekta "Zasadi drvo". Šta za vas znači ovo partnerstvo?

- Ovakvi projekti su značajni jer doprinose da šira javnost bolje percepcira i razume teme vezane za šumarstvo i pošumljavanje. Uključivanjem volontera u projekat, pojedinci dobijaju priliku da steknu znanje i praktično iskustvo u oblasti gajenja šuma, npr. kako da vrše pošumljavanje, a potom i kako da sprovode mere nege i zaštite šuma. Putem konkretnih akcija pošumljavanja postižu se vidljivi i merljivi rezultati koji se odnose na povećanje površina pod šumom, čime se smanjuje zagađenje vazduha i erozija zemljišta, a prema mnogim studijama, pošumljavanje predstavlja i najefikasniji metod u sprečavanju negativnih efekata klimatskih promena. Hvala vam na promociji šumarstva, na istrajnosti i podršci koju pružate šumarima sada već duži niz godina, bez prekida.

Digitalizacija i savremene tehnologije menjaju i tradicionalne delatnosti. Kako nove tehnologije pomažu u upravljanju šumama danas?

- Koristimo najsavremenije hardvere i softvere za prostorno i vremensko planiranje gazdovanja šumama, kao i evidenciju svih aktivnosti i monitoringa iz oblasti šumarstva i zaštite prirode. To podrazumeva opremu od letelica i dronova za snimanje terena do softvera koji služe za prostorne i alfanumeričke baze podataka i praćenje poslovnih aktivnosti. Tu se misli i na digitalizovane lokacije šuma i elektronsko praćenje kretanja drveta, koje je posebno važno sa aspekta nacionalne i evropske regulative u vezi sa čuvanjem i zaštitom šuma. Prvi smo u Srbiji počeli da koristimo dronove za hemijsko tretiranje i tako zamenili traktore u šumi, koristimo manju koncentraciju hemijskih sredstava i manju količinu hemijskih sredstava po jedinici površine. Smanjili smo troškove i zagađenje životne sredine. Čuvanje šuma sa aspekta zaštite od šumskih požara unapredili smo nabavkom sistema video-nadzora baziranog na termalnim kamerama, senzorima i veštačkoj inteligenciji, pa će naši čuvati dobijati poruku na telefon da inicijalno postoji opasnost požara. Osim toga, preduzeće poseduje 262 radne mašine, od čega bih izdvojio šest harvestera i 26 forvardera. Investicije u mehanizaciju u prethodnim godinama se mere milionima evra. Preduzeće je to finansiralo samostalno, bez pozajmica i kredita.