Šokantna studija: 60.000 ljudi drži tri puta više bogatstva nego najsiromašnija polovina čovečanstva
To pokazuje novi izveštaj koji upozorava da je globalna nejednakost dostigla kritičan nivo i da je hitna akcija neophodna.
Autoritativni World Inequality Report 2026, zasnovan na podacima 200 istraživača, otkriva i da gornjih 10% stanovništva po visini prihoda zarađuje više nego preostalih 90% zajedno, dok najsiromašnija polovina sveta učestvuje sa manje od 10% ukupne globalne zarade.
Bogatstvo, ukupna vrednost imovine, još je koncentrisanije nego prihodi. Najbogatijih 10% poseduje 75% ukupnog bogatstva, dok donjih 50% ima samo 2%.
U gotovo svim regionima sveta, najbogatijih 1% bogatiji su od donjih 90% zajedno, a nejednakost bogatstva ubrzano raste.
- Rezultat je svet u kojem sićušna elita poseduje neviđenu finansijsku moć, dok milijarde ljudi ostaju lišene osnovne ekonomske sigurnosti - navode autori na čelu sa Rikardom Gomes-Karerom sa Pariške ekonomske škole.
Udeo globalnog bogatstva kojim raspolaže najbogatijih 0,001% porastao je sa 4% u 1995. na više od 6% danas. Bogatstvo multimilionera raslo je oko 8% godišnje od devedesetih – skoro dvostruko brže od rasta bogatstva najsiromašnije polovine sveta.
Jedan od autora izveštaja je i uticajni ekonomista Toma Piketi, koji upozorava da nejednakost više nije samo moralno pitanje, već pretnja ekonomijama, demokratijama i stabilnosti planeta.
Izveštaj, koji se objavljuje svake četiri godine zajedno sa UNDP-om, koristi najveću otvorenu bazu podataka o globalnoj ekonomskoj nejednakosti i snažno utiče na javne politike širom sveta.
Nobelovac Džozef Stiglic u uvodu ponavlja poziv da se formira globalni panel za praćenje nejednakosti, nalik IPCC-u za klimatske promene.
Nejednakost šansi
Studija dalje otkriva da nejednakost šansi produbljuje nejednakost rezultata: ulaganja u obrazovanje po detetu u Evropi i Severnoj Americi više su od 40 puta veća nego u podsaharskoj Africi.
Prema procenama, globalni porez od 3% na manje od 100.000 najbogatijih ljudi na svetu doneo bi 750 milijardi dolara godišnje – što je jednako budžetu za obrazovanje zemalja sa niskim i srednjim prihodima.
Globalni finansijski sistem takođe održava jaz, jer bogate zemlje mogu da se zadužuju jeftinije i investiraju uz veće prinose, čime postaju „finansijski rentijeri“. Prema izveštaju, oko 1% svetskog BDP-a godišnje se preliva iz siromašnijih u bogatije zemlje kroz neto finansijske transfere – skoro tri puta više od globalne razvojne pomoći.
Rodna nejednakost takođe je izražena. Isključujući neplaćeni rad, žene zarađuju u proseku 61% onoga što zarađuju muškarci po radnom satu. Kada se uključi neplaćeni rad, taj procenat pada na samo 32%.
Bogati zagađuju mnogo više
Izveštaj naglašava i ulogu bogatstva u emisiji ugljen-dioksida: najbogatijih 10% odgovorno je za oko 77% emisija povezanih sa privatnim kapitalom, dok najsiromašnija polovina sveta učestvuje sa svega 3%.
Najugroženiji su oni koji najmanje doprinose klimatskoj krizi, stanovništvo zemalja sa niskim prihodima, dok oni koji najviše emituju imaju najveću zaštitu od klimatskih udara.
Autori zaključuju da su politike koje smanjuju nejednakost dostupne i efikasne – od ulaganja u obrazovanje i zdravstvo, do progresivnog oporezivanja i redistribucije, ali da njihov uspeh zavisi od političke volje.
- Alati postoje. Izazov je politička volja - piše u zaključku.
Biznis Kurir/Guardian