Zašto je bakšiš u ugostiteljstvu zapravo nepoželjan? Ovo je obaveza zaposlenog svaki put kad primi napojnicu
Napojnica, odnosno bakšiš, svakodnevna je pojava u ugostiteljstvu. Ipak, ono što je za goste način da se zahvale na dobroj usluzi, za državu već decenijama predstavlja nerešeno poresko pitanje koje stvara probleme i ugostiteljima i zaposlenima.
Iako većina ljudi priznaje da je nekada ostavila bakšiš, retko ko zna da takav prihod, ukoliko nije prijavljen, formalno podleže kršenju zakona.
Prakse širom Evrope i regiona se razlikuju. U mnogim evropskim državama napojnica je uobičajena, ali zakonski jasno uređena. Hrvatska je prošle godine precizirala poreski tretman: do 3.360 evra godišnje po zaposlenom napojnica se ne oporezuje, dok se iznos preko toga oporezuje stopom od 20 odsto. Na taj način bakšiš je uveden u fiskalni sistem, bilo da je naplaćen u gotovini ili karticom.
U Srbiji napojnica čini važan deo prihoda zaposlenih u ugostiteljstvu, ali se u praksi gotovo nikada ne oporezuje. Tema je otvorena i na kongresu Hotelijera i restoratera, u okviru panela „Radna snaga, porezi i ugostitelji“.
Dunja Đenić iz Ministarstva turizma i omladine naglasila je da se u ugostiteljstvu svakodnevna praksa sukobljava sa zakonskim obavezama, pa bakšiš često izaziva nedoumice.
- Ministarstvo finansija je ove godine objavilo dva mišljenja o napojnicama i njihovom oporezivanju, ali odgovornost je prebačena na zaposlene, a ne na poslodavce. To znači da zaposleni treba samostalno da prijavi primljeni iznos i popuni obrazac za samooporezivanje - istakla je Đenić.
Dodala je i da u digitalno vreme bakšiš sve češće više nije samo u kešu, zbog čega je potrebno razmotriti načine regulisanja preko POS terminala i elektronskih platformi.
Milosav Dulić, direktor kompanije NS Hotels Hospitality Management Group, rekao je da je HORES podneo inicijativu da se pitanje napojnica uredi, ali tako da bakšiš ostane dobrovoljan čin gosta, zasnovan na zadovoljstvu uslugom.
Prema njegovim rečima, situacija je danas neujednačena, neki objekti izbegavaju bilo kakvo primanje napojnica zbog straha od prekršaja, dok drugi dozvoljavaju da se bakšiš ostavi karticom.
- Nema sinhronizacije terminala sa fiskalnim računom. A kada i postoji, ostaje pitanje za Ministarstvo finansija kako i po kojoj stopi se to oporezuje - objasnio je Dulić.
Udruženje smatra da bi napojnica trebalo da bude izuzeta od oporezivanja, a ako to nije izvodljivo, onda bar do određenog godišnjeg iznosa, kao u Hrvatskoj.
Zakon, mišljenja i kontrole
Poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić kaže za Biznis.rs da bakšiši zakonski spadaju u oporezive prihode, ali da se u praksi porez ne naplaćuje.
- Ministarstvo finansija je u januaru izdalo mišljenje u kojem navodi da je napojnica prihod fizičkog lica i da podleže oporezivanju kao „drugi prihod“ - kaže Vasić.
Iako se radi o tradiciji, on podseća da se u praksi taj prihod gotovo nikada ne oporezuje, jer se najčešće daje u gotovini.
- Obaveza prijave i plaćanja poreza pada na konobara, odnosno na osobu koja prima napojnicu. To je već godinama propisano zakonom. Ali ostaje pitanje zašto se propisi ne sprovode. Odgovor je jednostavan, ili je zakon neprimenljiv, ili kontrole nema - navodi Vasić.
Podseća da je osnovno pravilo da svaka osoba koja ostvari prihod treba da plati porez na taj prihod.
- Zakon o porezu na dohodak navodi vrste oporezivih prihoda, samostalna delatnost, kapital, kapitalni dobitak, autorska dela... Sve što ne spada u te kategorije oporezuje se kao „drugi prihod“ sa stopom od 20 odsto - objašnjava Vasić.
Dodaje i da postoji još jedno pravilo: ako prihod isplaćuje pravno lice ili preduzetnik, onda oni obračunavaju i plaćaju porez i doprinose, dok je situacija drugačija kada prihod isplaćuje fizičko lice.
Biznis Kurir/Novosti