Sve vesti
Ka­ko stil ži­vo­ta uti­če na re­pro­du­k­ti­v­no zdravlje

Lo­še na­vi­ke uti­ču na mu­šku plodnost

Shutterstock
Fi­zi­č­ka nea­k­ti­v­nost, go­ja­znost, lo­ša is­hra­na, stres, pu­še­nje i al­ko­hol na­j­če­šći su uzro­ci pro­ble­ma kod mla­đih mu­ška­ra­ca či­je je re­pro­du­k­ti­v­no zdra­vlje da­nas ugro­že­ni­je ne­go ranije

U po­sled­nje dve de­ce­ni­je pri­me­ću­je­mo ja­sno po­go­r­ša­nje pa­ra­me­ta­ra mu­ške plod­nos­ti. Broj spe­r­ma­to­zoi­da, nji­ho­va po­kre­tlji­vost i kva­li­tet opa­da­ju glo­bal­no, a taj tre­nd po­go­r­ša­nja vi­di­mo i u na­šoj po­pu­la­ci­ji. Na to uti­če vi­še fa­k­to­ra: pu­še­nje, go­ja­znost, hro­ni­č­ni stres, izlo­že­nost he­mi­ka­li­ja­ma iz oko­li­ne, fi­zi­č­ka nea­k­ti­v­nost, ka­že u in­te­r­vjuu za Ku­rir dr Ni­ko­la Mi­mo­vić, spe­ci­ja­li­zant uro­lo­gi­je, i do­da­je:

- Da­nas če­šće vi­đa­mo mu­ška­r­ce ko­ji se ja­vlja­ju u dva­de­se­tim i tri­de­se­tim go­di­na­ma svog ži­vo­ta s ja­snim po­re­me­ća­ji­ma spe­r­mo­gra­ma.

Da­kle, re­pro­du­k­ti­v­no zdra­vlje mu­ška­ra­ca je da­nas obje­k­ti­v­no ugro­že­ni­je ne­go ra­ni­je.

Ko­ji su na­j­če­šći pro­ble­mi s ko­ji­ma vam se mu­ška­r­ci ja­vlja­ju, a da ima­ju ve­ze sa sti­lom ži­vo­ta?

- Na­j­če­šće vi­di­mo po­sle­di­ce sa­vre­me­nog na­či­na ži­vo­ta kao što su:

> sma­nje­na po­kre­tlji­vost i broj spe­r­ma­to­zoi­da kao po­sle­di­ca fi­zi­č­ke nea­k­ti­v­nos­ti, go­ja­znos­ti i lo­še is­hra­ne;

> ere­k­ti­l­na di­s­fu­n­k­ci­ja, ko­ja je sve če­šća kod mla­đih mu­ška­ra­ca, uglav­nom zbog stre­sa, pu­še­nja, al­ko­ho­la i ne­dos­ta­t­ka sna;

> ho­r­mo­n­ska ne­rav­no­te­ža - pr­ve­n­stve­no ni­ži ni­voi te­stos­te­ro­na po­ve­za­ni s go­ja­zno­šću, pre­te­ra­nim uno­som al­ko­ho­la i hro­ni­č­nim stre­som.

Va­žno je na­po­me­nu­ti da ve­li­ki deo pro­ble­ma mo­že bi­ti izbe­g­nut ili znat­no ubla­žen ko­re­k­ci­jom ži­vo­t­nih na­vi­ka.

Foto: Privatna arhiva

Na ko­ji na­čin pu­še­nje uti­če na kva­li­tet spe­r­ma­to­zoi­da - ko­n­kre­t­no na broj, po­kre­tlji­vost i mo­r­fo­lo­gi­ju?

- Pu­še­nje ne­ga­ti­v­no uti­če na sve klju­č­ne pa­ra­me­tre spe­r­mo­gra­ma. Sa­go­re­va­nje du­va­na na vi­so­kim te­m­pe­ra­tu­ra­ma do­vo­di do oslo­ba­đa­nja ve­li­kog bro­ja šte­t­nih je­di­nje­nja, od ko­jih bih ista­kao ok­si­da­ti­v­ni stres ko­ji ošte­ću­je DNK spe­r­ma­to­zoi­da i na­ru­ša­va nji­ho­vu no­r­mal­nu fu­n­k­ci­ju. Pu­ša­či u pro­se­ku ima­ju znat­no ni­žu ko­n­cen­tra­ci­ju spe­r­ma­to­zoi­da, kao i sma­nje­nu po­kre­tlji­vost. Ta­ko­đe, uče­sta­li­je su ab­no­r­mal­ne fo­r­me spe­r­ma­to­zoi­da što sma­nju­je šan­su za pri­rod­nu oplod­nju.

Ra­zli­ka iz­me­đu ni­ko­ti­na i duvana

Dim ci­ga­re­te sa­dr­ži to­k­si­č­ne materije

Pos­to­ji li ra­zli­ka u uti­ca­ju du­va­na i ni­ko­ti­na? Šta u di­mu ci­ga­re­te na­j­vi­še na­ru­ša­va fe­r­ti­li­tet?

- Da, pos­to­ji znat­na ra­zli­ka. Ni­ko­tin iza­zi­va za­vi­snost i ni­je bez ri­zi­ka, ali ni­je pri­mar­ni uzrok bo­le­sti po­ve­za­nih s pu­še­njem. Na­j­ve­ću šte­tu pra­ve to­k­si­č­ne ma­te­ri­je iz di­ma ci­ga­re­te - po­li­ci­kli­č­ni aro­mat­ski ugljo­vo­do­ni­ci, te­ški me­ta­li i ni­tro­za­mi­ni - ko­je na­ru­ša­va­ju fe­r­ti­li­tet kod oba po­la. Šta­vi­še, Me­đu­na­rod­na age­n­ci­ja za istra­ži­va­nje ra­ka ne kla­si­fi­ku­je ni­ko­tin kao ka­n­ce­ro­gen.


Da li pre­la­zak sa ci­ga­re­ta na no­ve na­či­ne ko­n­zu­mi­ra­nja du­va­na ili ni­ko­ti­na mo­že dru­ga­či­je da uti­če na re­pro­du­k­ti­v­ne pa­ra­me­tre?

- Kod ci­ga­re­ta, sa­go­re­va­njem du­va­na stva­ra se du­van­ski dim sa vi­še od 7.000 ma­te­ri­ja, uklju­ču­ju­ći vi­še od 70 po­zna­tih ka­n­ce­ro­ge­na ko­ji ne­ga­ti­v­no uti­ču na re­pro­du­k­ti­v­no zdra­vlje. Ono što da­nas zna­mo za no­ve proi­zvo­de je­ste da tu ne­ma pro­ce­sa sa­go­re­va­nja, te sto­ga ima­mo znat­nu re­du­k­ci­ju šte­t­nih pro­du­ka­ta ko­ji su po­sle­di­ca ovog pro­ce­sa. To zna­či ma­nju izlo­že­nost to­k­si­ni­ma ko­ji na­ru­ša­va­ju fe­r­ti­li­tet, ia­ko ni­ko­tin osta­je pri­su­tan. Na­j­bo­lja op­ci­ja za re­pro­du­k­ti­v­no zdra­vlje i da­lje je pot­pu­ni pre­sta­nak ko­n­zu­mi­ra­nja du­va­na i ni­ko­ti­na.


Da li pu­še­nje uti­če na ho­r­mo­n­sku rav­no­te­žu i ni­vo te­stos­te­ro­na?

- Da, pu­še­nje ne­ga­ti­v­no uti­če na ho­r­mo­n­ski sta­tus, ta­ko što do­vo­di do ošte­će­nja Le­j­di­go­vih će­li­ja ko­je proi­zvo­de te­stos­te­ron. Ta­ko­đe, na­ru­ša­va te­stos­te­ro­n­sku rav­no­te­žu in­di­re­k­t­no kroz in­su­lin­sku re­zi­ste­n­ci­ju i go­ja­znost.


Ko­ja je va­ša klju­č­na po­ru­ka mla­dim mu­ška­r­ci­ma ko­ji ve­ru­ju da im se ni­šta ne­će de­si­ti?

- Po­ru­ka svim mu­ška­r­ci­ma je­ste da se pre­ma svom zdra­vlju op­ho­de kao pre­ma ne­če­mu na­j­va­žni­jem u ži­vo­tu, jer zdra­vlje ni­je ne­pro­me­n­lji­vo. Re­dov­na po­se­ta do­k­to­ru mo­že i te ka­ko uti­ca­ti na kva­li­tet nji­ho­vog ži­vo­ta, kao i ži­vo­ta nji­ho­ve oko­li­ne.PR tekst