MARIJA I NJENA MAJKA SAGRADILE KUĆU OD FLAŠA! Nesvakidašnji poduhvat im doneo svetsku pažnju, a one ističu da su SVE same uradile: Prvu godinu smo preživljavale
Na ostrvu Itamaraka, kod obale Pernambuka u Brazilu, majka i ćerka oživele su ideju koja podseća koliko otpornost i kreativnost mogu biti jaki. One su, od osam hiljada staklenih flaša pronađenih na plažama — materijala koje mnogi smatraju otpadom, napravile dom kakav niko nikada nije video!
Naime, flašama su stvorile temelj, zidove i detalje sa simboličnom i estetskom vrednošću i nazvale ga "Kasa de Sal" ("Kuća od soli"). Ova kuća od staklenih flaša nije samo još jedan dom, već i manifest onoga što se može postići kada se ekološka nužnost spoji sa smelom idejom.
Pošto Itamaraku godinama muči rastući turizam i urbanizam, otpad — posebno staklo, nagomilava se u najosetljivijim delovima ostrva. Edna Dantas (55), gledajući ta prostranstva napuštenih flaša, osetila je da nešto mora da se preduzme.
Više nije želela samo da ih sakuplja. Odlučila je da da ih iskoristi na najbolji mogući način — da od njih sagradi kuću. Njena ćerka Marija Gabrijeli Dantas (27) nije dvaput razmišljala: pridružila se projektu i počela da radi rame uz rame sa njom.
Tako je počela izgradnja "Kuće od soli"
U naredne dve godine, majka i ćerka sagradile su objekat koristeći reciklirano drvo i više od 8.000 flaša – sve sakupljeno ručno, pažljivo i uz pomoć sopstvenih tehnika.
A nakon pet godina izgradnje, kuća ima par soba, zidove od precizno uklopljenog stakla, pregrade napravljene od starih paleta i čak krovne crepove izrađene od iskorišćenih tuba paste za zube. Prva soba, svega 20 kvadrata, služila je kao krojački atelje dok su gradile ostatak.
- Prvih godinu i po dana smo preživljavale uz lavore i bez klasičnog kupatila. Ali nikad nismo odustale od vizije - priseća se Marija Gabrijeli.
Kuća kao društvena kritika
U zemlji poput Brazila, gde više od 5,8 miliona ljudi živi bez dostojnog krova nad glavom, ovakvi projekti otvaraju važna pitanja: kako rešiti pravo na stanovanje u zemlji zahvaćenoj siromaštvom? I, šta raditi sa planinama otpada koje stvara konzumerizam, naročito na mestima poput Itamarake?
- Te flaše neće same nestati. Ako već nema politike da se njihova proizvodnja reguliše, ni kazni njihovo bacanje, najmanje što možemo jeste da ih ponovo upotrebimo. Flaša koja se ne razbije, ostaće tu i za godinu dana - upozorava Edna.
"Ovo je zahtevalo tehniku, organizaciju i viziju"
Osim materijalnih izazova, izgradnja je osvetlila i rodne barijere u građevinskoj industriji.
- Hteli smo da unajmimo pomoć samo za pojedine poslove, ali su nam stalno solili pamet – kako treba, kako ne treba. Kao da žene ne umeju da vode gradilište - priča Marija Gabrijeli pa dodaje:
- Ljudi misle da smo našle neku magičnu flašu sa duhom unutra. Ne shvataju da ovo traži tehniku, organizaciju, viziju.A kad si žena u ovom poslu, sve je još duplo teže.
Na prvi pogled, "Kuća od soli" deluje kao neobična građevina. Ali za ove dve žene, to je dom budućnosti – mesto koje ne krije svoje skromno poreklo i ima jasan cilj: promeniti svet, flašu po flašu.
Kurir.rs/Blic