DVADESET GODINA BORBE PROTIV DUVANA: Da li je vreme za novi pristup?
Dvadeset godina nakon što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) usvojila Okvirnu konvenciju o kontroli duvana (FCTC) — prvi globalni ugovor kojim su zemlje zajednički krenule u rat protiv cigareta — čini se da front stagnira. Uprkos stotinama kampanja, upozorenja, zabrana, pa i visokih poreza, broj pušača u svetu i dalje se meri u milijardama.
I to ne samo da se smanjuje sporo — već usporava.
To je osnovna poruka novog rada švedskog profesora Karla Fagerströma, tvorca poznate „Fagerström skale“ za procenu zavisnosti od nikotina, i jednog od pionira razvoja nikotinskih zamenskih terapija poput žvaka i flastera.
Njegov tekst, objavljen pod naslovom „Dvadeset godina globalne kontrole duvana: vreme za preispitivanje“, uzdrmao je svetsku javnozdravstvenu zajednicu.
Kad dobre namere prestanu da daju rezultate
Program poznat kao MPOWER (monitoring, zaštita od dima, pomoć pri odvikavanju, upozorenja, zabrana reklama i povećanje poreza) obuhvata danas čak 75% svetske populacije. Ipak, prema izveštaju SZO iz 2025. godine, cilj smanjenja pušenja za 30% do 2025. neće biti dostignut.
Drugim rečima — metode koje su radile pre 20 godina, danas više ne donose isti učinak.
Evropa, posebno, stoji loše: prognoze pokazuju da će do kraja 2025. smanjenje pušenja iznositi tek 17%. Ambiciozni cilj Evropske unije da do 2040. manje od 5% stanovništva puši — pod trenutnim tempom — biće dostižan tek u 22. veku.
Šta rade zemlje koje uspevaju?
Švedska, Japan i Novi Zeland već su pronašli deo odgovora.
U tim zemljama, pušenje je palo i do 50% u poslednjoj deceniji. Ključna razlika? — Otvorenost prema bezbednijim alternativama.
U Švedskoj je prelazak sa klasičnih cigareta na snus (oralni duvan bez sagorevanja) doneo dramatično smanjenje bolesti povezanih sa pušenjem. U Japanu, zagrejani duvan gotovo je potisnuo klasične cigarete iz prodavnica. Novi Zeland je među prvima uveo regulisano tržište e-cigareta i nikotinskih kesica, kao alat za smanjenje štete i podršku prestanku pušenja.
Rezultat: manje dima, manje bolesti, manje smrti.
Nikotin nije neprijatelj – dim jeste
Jedan od najprovokativnijih zaključaka Fagerströmove studije glasi:
„Strategije koje insistiraju na potpunoj apstinenciji od nikotina daju ograničene rezultate.“
Ljudi koji ne mogu da prestanu odjednom, ponovo se vraćaju cigaretama. Zato naučnici sve češće zagovaraju realističniji, humaniji pristup: umesto „sve ili ništa“, ponuditi „manje štetno“.
Kao što pojas ne podstiče vožnju - nego smanjuje posledice sudara, tako i proizvodi sa smanjenim rizikom (poput e-cigareta, uređaja koji zagrevaju duvan i nikotinskih kesica) mogu pomoći milionima pušača da se odmaknu od najopasnijeg oblika konzumiranja nikotina – sagorevanja.
Etika i zdrav razum
„Ne možete zabraniti manje štetan proizvod dok su cigarete legalne. To nije samo neefikasno – to je neetično“, upozoravaju autori rada.
Svet već ima dokaze da totalna zabrana supstanci sa visokom potražnjom ne funkcioniše. Pokušaj da se stvori „slobodno društvo od nikotina “ podseća prema rečima autora, na višedecenijski neuspeh ideje o „društvu bez droga“.
Zato predlažu reformu FCTC pristupa – uključivanje koncepta smanjenja štete (harm reduction) kao legitimnog javnozdravstvenog alata.
To bi značilo da lekari i javnozdravstveni radnici mogu slobodno savetovati pacijente o manje štetnim alternativama, uz personalizovan pristup, umesto uniformne poruke „samo prestanite“.
Vreme za naučno utemeljen pragmatizam
Fagerström i saradnici ne tvrde da dosadašnje mere nisu imale efekta — već da više nisu dovoljne. Ako nastavimo istim tempom, i 2050. godine će više od 1,2 milijarde ljudi širom sveta i dalje pušiti. Ali ako se makar deo njih preusmeri na proizvode bez sagorevanja, pad pušenja može biti četiri puta brži.
Njihova poruka je jednostavna:
„Potpuno iskorenjivanje nikotina nije realno. Ali drastično smanjenje bolesti izazvanih pušenjem jeste — ako se otvorimo za naučno potvrđene, bezbednije alternative.“
Zdravlje pre ideologije
Dvadeset godina posle početka globalne borbe protiv duvana, jasno je da su svet i navike ljudi evoluirali — ali politike nisu.
Ako želimo da spasemo živote, ne treba nam novi rat protiv nikotina, već nova era razuma, nauke i saosećanja.
Jer, kao što bi rekao sam Fagerström:
„Svrha javnog zdravlja nije da kažnjava, već da spasava.“
Promo