Sve vesti
Reset life

Lo­še na­vi­ke i pu­še­nje kra­du san i zdravlje

KinoMasterskaya/Shutterstock
Pušenje pogoršava inflamaciju i sužava disajne puteve, čime direktno povećava rizik za slip apneju i njenu težinu

Spa­va­nje je osnov­ni stub zdra­vlja, po­djed­na­ko va­žan kao is­hra­na i fi­zi­č­ka ak­ti­v­nost. To­kom spa­va­nja te­lo ob­na­vlja će­li­je, re­gu­li­še hormone i ja­ča imu­no­si­stem. Kva­li­te­t­no spa­va­nje di­re­k­t­no uti­če na du­go­ve­č­nost jer sma­nju­je ri­zik od hro­ni­č­nih bo­le­sti, po­put kardiovaskularnih obo­lje­nja, di­ja­be­te­sa i de­pre­si­je. Ono omo­gu­ća­va i bo­lju ko­g­ni­ti­v­nu fu­n­k­ci­ju, pa­m­će­nje i emo­cio­nal­nu sta­bi­l­nost, ka­že u in­te­r­vjuu za Ku­rir mr sc. dr Iva­na Eskić, spec. oral­ne hi­ru­r­gi­je.

Šta se de­ša­va ka­da hro­ni­č­no spa­va­mo ma­nje od se­dam sa­ti?

- Ne­dos­ta­tak sna do­vo­di do po­ve­ća­nog ni­voa ho­r­mo­na stre­sa (ko­r­ti­zo­la), po­vi­še­nog kr­v­nog pri­tis­ka i ubr­za­nog sta­re­nja kr­v­nih su­do­va. Srce tr­pi do­dat­ni pri­ti­sak, a imu­no­si­stem sla­bi. Du­go­ro­č­no, po­ve­ća­va se ri­zik od go­ja­znos­ti, di­ja­be­te­sa ti­pa 2, de­pre­si­je i neurodegenerativih bo­le­sti. To je kao da sva­kod­ne­v­no izla­že­mo or­ga­ni­zam ti­hoj, ali ko­n­stan­t­noj isc­r­plje­nos­ti.

Ko­ji su na­j­če­šći fa­k­to­ri ko­ji re­me­te spa­va­nje i ka­ko ih pre­du­pre­di­ti?

- Na­j­če­šći fa­k­to­ri su stres, ne­re­do­van ri­tam spa­va­nja, ko­ri­šće­nje ekra­na pred spa­va­nje, ka­sni obro­ci, ko­fein, pu­še­nje du­va­na i al­ko­hol. Pre­ve­n­ci­ja uklju­ču­je uspos­ta­vlja­nje re­dov­ne ru­ti­ne odla­ska na spa­va­nje, izbe­ga­va­nje sti­mu­lan­sa u ve­če­r­njim sa­ti­ma, odvi­ka­va­nje od lo­ših na­vi­ka, sma­nje­nje izla­ga­nja pla­vom sve­tlu i krei­ra­nje mi­r­nog i ti­hog okru­že­nja u spa­va­ćoj so­bi.

Primenite jednostavne promene

Ova rutina poboljšava i spavanje i dugovečnost

- Odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme.

- Izbegavanje kofeina i pušenja duvana u drugom delu dana.

- Redovna fizička aktivnost, ali ne neposredno pred spavanje.

- Stvaranje mirnog i mračnog okruženja u sobi.

- Kratka večernja rutina relaksacije, poput čitanja ili meditacije.

Na ko­ji na­čin stres i na­vi­ke po­put ka­snih obro­ka, ka­fe, pu­še­nja i ekra­na uti­ču na spa­va­nje i dugovečnost?

- Stres pro­du­ža­va bu­d­nost i ote­ža­va ula­zak u du­blje fa­ze sna. Ka­fa (ko­fein) i pu­še­nje du­va­na (nikotn) pred­sta­vlja­ju sti­mu­lan­se ko­ji odla­žu spa­va­nje, dok al­ko­hol na­ru­ša­va nje­go­vu stru­k­tu­ru. Po­zna­to je sti­mu­la­ti­v­no dej­stvo ni­ko­ti­na na cen­tral­ni ne­r­v­ni si­stem, ali se ne­do­vo­lj­no go­vo­ri o to­me ka­ko spa­va­nje na­ru­ša­va­ju to­k­si­ni ko­ji na­sta­ju kao pro­du­kt sa­mog pro­ce­sa sa­go­re­va­nja du­va­na, a njih je vi­še od 6.000. Oni za­pra­vo ošte­ću­ju epi­tel usne du­plje i gor­njih di­sa­j­nih pu­te­va, uzro­ku­ju upal­no sta­nje, otok i su­že­nje di­sa­j­nih pu­te­va, te ome­ta­ju no­r­mal­no di­sa­nje. Pu­ša­či ima­ju na­ru­šen kva­li­tet i stru­k­tu­ru spa­va­nja, du­žu la­te­n­ci­ju uspa­vlji­va­nja, če­šća bu­đe­nja, pli­ći san, ne­dos­ta­tak du­bo­ke opo­ra­vlja­ju­će i re­ge­ne­ra­ti­v­ne fa­ze spa­va­nja, spa­va­nje ome­te­no ote­ža­nim i ne­re­t­kim prestancima di­sa­nja (slip ap­ne­ja). Ka­sni obro­ci op­te­re­ću­ju di­ge­sti­v­ni si­stem i re­me­te mi­ran san. Sve to, ako se po­na­vlja, sma­nju­je ka­pa­ci­tet te­la za opo­ra­vak i ubr­za­va pro­ces sta­re­nja.


Da li ma­li, pos­te­pe­ni ko­ra­ci mo­gu do­ne­ti re­zu­l­ta­te?

- Ap­so­lu­t­no. Pro­me­na ne mo­ra da bu­de ra­di­kal­na. Već uvo­đe­nje ma­lih ko­ra­ka - kao što je ra­ni­ji odla­zak na spa­va­nje oko 22 sa­ta, za­me­na ka­sne ka­fe bi­lj­nim umi­ru­ju­ćim ča­jem i uvo­đe­nje la­ga­ne ve­če­r­nje še­t­nje - mo­že do­ne­ti zna­ča­j­ne pro­me­ne u kva­li­te­tu spa­va­nja i op­štem zdra­vlju. Ka­da je reč o adi­k­ti­v­nim na­vi­ka­ma, po­put pu­še­nja, pro­ces odvi­ka­va­nja je iza­zo­van. Ia­ko je pot­pu­na ap­sti­ne­n­ci­ja na­j­zdra­vi­je i pre­po­ru­če­no re­še­nje, za odra­sle pu­ša­če ko­ji ni­su spre­m­ni na pot­pu­ni pre­kid izbe­ga­va­nje du­van­skog di­ma za po­če­tak pred­sta­vlja­lo bi ma­nje ra­di­kal­no re­še­nje. Eli­mi­na­ci­jom sa­go­re­va­nja se sma­nju­je izlo­že­nost štetnim ma­te­ri­ja­ma, što mo­že do­pri­ne­ti bo­ljem kva­li­te­tu spa­va­nja. Pa­si­v­no pu­še­nje, izlo­že­nost ne­pu­ša­ča di­mu, po­djed­na­ko re­me­ti sspavanje kao i ak­ti­v­no pu­še­nje.


Pu­še­nje i slip ap­ne­ja - za­što je pre­sta­nak va­žan?

- Pu­še­nje po­go­r­ša­va in­fla­ma­ci­ju i su­ža­va di­sa­j­ne pu­te­ve, či­me di­re­k­t­no po­ve­ća­va ri­zik za slip ap­ne­ju i nje­nu te­ži­nu. Kod pa­ci­je­na­ta sa aapenjom pre­sta­nak pu­še­nja je je­dan od klju­č­nih ko­ra­ka u te­ra­pi­ji. Al­te­r­na­ti­v­ni obli­ci bez sa­go­re­va­nja mo­gu sma­nji­ti deo ri­zi­ka, ali ppotpuno odvi­ka­va­nje je na­j­bo­lje re­še­nje.

Uti­caj pu­še­nja na este­t­ske aspekte

Du­van­ski dim je sna­žan izvor toksina

Dr Iva­na Eskić na­vo­di da pu­še­nje do­vo­di do pre­bo­ja­va­nja zu­ba, lo­šeg za­da­ha, bo­le­sti de­sni i ubr­za­nog gu­bi­t­ka zu­ba.

- Ta­ko­đe ubr­za­va po­ja­vu bo­ra i sta­re­nje ko­že, što uti­če na este­ti­ku li­ca. Ove pro­me­ne su če­sto pr­vi vi­dlji­vi zna­ko­vi šte­t­nog de­lo­va­nja du­va­na - do­da­je.

Na pi­ta­nje ko­li­ko je va­žno sma­nji­ti izlo­že­nost to­k­si­ni­ma i ok­si­da­ti­v­nom stre­su, ona od­go­va­ra da se ne mo­že­mo u pot­pu­nos­ti za­šti­ti od po­je­di­nih to­k­si­na, na pri­mer va­zdu­ha, hra­ne i vo­de, ali da je va­žno izbe­ga­va­ti one na ko­je mo­že­mo da de­lu­je­mo.

- Je­dan od njih je pu­še­nje. Du­van­ski dim kao po­sle­di­ca sa­go­re­va­nja, bi­lo da do­la­zi iz ak­ti­v­nog ili pa­si­v­nog pu­še­nja, pred­sta­vlja sna­žan izvor to­k­si­na ko­ji iza­zi­va­ju ok­si­da­ti­v­ni stres, ošte­ću­je će­li­je i ubr­za­va pro­ce­se sta­re­nja. Sma­nje­nje ili eli­mi­na­ci­ja izlo­že­nos­ti du­van­skom di­mu mo­že do­pri­no­si du­žem i zdra­vi­jem ži­vo­tu.

Foto: Privatna arhiva

Za­što je fi­zi­č­ka ak­ti­v­nost va­žna za du­go­ve­č­nost i ka­ko se po­ve­zu­je sa spa­va­njem?

- Fi­zi­č­ka ak­ti­v­nost ja­ča sr­ce, mi­ši­će i kos­ti, sma­nju­je ri­zik od de­pre­si­je i po­bo­lj­ša­va kva­li­tet sna. Ka­da se po­ve­že sa zdra­vim na­vi­ka­ma i re­dov­nim spa­va­njem, stva­ra si­ne­r­gi­j­ski efe­kat - or­ga­ni­zam se br­že ob­na­vlja, fu­n­k­cio­ni­še efi­ka­sni­je i du­že osta­je vi­ta­lan.