Sve o pneumokoku: Opasna bakterija koja može izazvati upalu pluća, meningitis i sepsu, a zaštita je ključna
Iako je čest stanovnik naših tela, pod određenim uslovima postaje ozbiljna pretnja, a najefikasnija odbrana je vakcinacija.
Bakterija Streptococcus pneumoniae, poznatija kao pneumokok, tihi je stanovnik nosa i grla mnogih zdravih ljudi, ali njeno prisustvo može postati izuzetno opasno.
Pod određenim okolnostima, kao što je pad imuniteta ili prisustvo drugih bolesti, ova bakterija prelazi iz bezopasnog patogena u aktivnog uzročnika bolesti, pokrećući niz zdravstvenih problema koji se kreću od relativno blagih respiratornih infekcija do teških, invazivnih i potencijalno fatalnih stanja.
Upravo zbog ove nepredvidivosti i širokog spektra bolesti koje može izazvati, pneumokok se smatra jednim od najznačajnijih izazova javnog zdravlja, posebno za najranjivije grupe stanovništva – decu i starije osobe.
Širi se veoma lako, kapljičnim prenosom, ili udisanjem zaraženih kapljica koje se raspršuju kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe, što boravak u zatvorenim i prepunim prostorima čini posebno rizičnim.
Simptomi pneumokokne bolesti
Simptomi pneumokokne bolesti značajno variraju u zavisnosti od toga koji deo tela je zahvaćen infekcijom.
U blažim slučajevima, simptomi mogu biti slični simptomima obične prehlade i uključuju:
- bol u uhu kao znak infekcije srednjeg uva (otitis medija)
- glavobolju
- začepljenje nosa usled sinusitisa
- kašalj
- groznicu
- opšti gubitak apetita
Međutim, prava opasnost leži u teškim, invazivnim oblicima bolesti. Najčešći teški oblik kod odraslih jeupala pluća, koja se često manifestuje iznenadnom pojavom visoke temperature, groznicom, jezom, jakim bolom u grudima, produktivnim kašljem sa sluzi, kratkim dahom i osećajem jakog umora. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku intervenciju jer može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Jedan od najstrašnijih oblika pneumokokne bolesti je meningitis, upala membrana koje štite mozak i kičmenu moždinu. Simptomi uključuju jake glavobolje, visoku temperaturu, ukočen vrat, konfuziju i osetljivost na svetlost. Pneumokokni meningitis može izazvati trajne i razorne posledice, kao što su gluvoća, oštećenje mozga ili čak smrt ako se ne leči brzo.
Još jedno stanje opasno po život je sepsa, infekcija krvi koja nastaje kada bakterije uđu u krvotok i nekontrolisano se šire po celom telu. Sepsa može izazvati promenu boje kože koja postaje bleda, plavkasta ili crvenkasta, i osip koji ne bledi kada se pritisne, a bez hitnog lečenja može dovesti do otkazivanja organa i smrti.
Ostale komplikacije koje može izazvati pneumokok
Pored navedenih teških oblika, pneumokok može izazvati i druga ozbiljna stanja kao što su bakterijemija, što je prisustvo bakterija u krvotoku, osteomijelitis ili upala kostiju, septički artritis koji pogađa zglobove, endokarditis ili upala srčanih zalistaka i peritonitis, upala peritoneuma.
Lečenje pneumokoknih infekcija zasniva se na upotrebi antibiotika, pri čemu je penicilin često lek prvog izbora. Međutim, sve veći problem je sve veća otpornost pneumokoka na uobičajene antibiotike, što otežava lečenje i zahteva izvođenje antibiograma kako bi se utvrdilo na koji lek je bakterija osetljiva.
Rana dijagnoza i blagovremeno započinjanje terapije ključni su za uspešan ishod, posebno kod teških oblika bolesti.
Vakcinacija kao najjači štit
Najvažnija i najefikasnija mera u borbi protiv ove opasne bakterije je prevencija vakcinacijom. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ističe pneumokok kao vodeći uzrok smrtnosti izazvanih bolestima koje se mogu sprečiti vakcinom kod dece mlađe od pet godina.
U Srbiji postoje četri pneumokokne vakcine
Prema Zakonu o zaštiti zdravlja od zaraznih bolesti, imunizacija pneumokoknim vakcinama je obavezna po brojnim indikacijama. Od 2018. godine, vakcina je deo obaveznog kalendara imunizacije dece. Država je tada obezbedila vakcinu koja sadrži 10 serotipova pneumokoka (PCV10) i pružala zaštitu za oko 70 odsto dece.
Četiri godine kasnije, 2022. prešlo se na vakcinu koja sadrži 13 serotipova pneumokoka (PCV13), koja obuhvata dodatna tri serotipa – 3, 6A i 19A, ali smo se 2024., iz ekonomskih razloga, vratili na PCV10.
Ko je najviše ugrožen?
Iako svako može da oboli od bolesti, određene grupe imaju znatno veći rizik od razvoja teških oblika pneumokokne bolesti.
- Najviše su ugrožena deca mlađa od dve godine, čiji imuni sistem još nije u potpunosti razvijen, i starije osobe, posebno one starije od 65 godina, čiji je imunitet prirodno oslabljen.
- Ljudi sa oslabljenim imunim sistemom usled stanja kao što su HIV infekcija, leukemija ili limfom, kao i pacijenti sa transplantacijom organa ili oni koji uzimaju imunosupresivne lekove, takođe su u visokom riziku.
- Rizik je takođe povećan kod ljudi sa hroničnim bolestima srca, pluća (kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća - HOBP), jetre, bubrega i dijabetesa.
- Pušači i osobe koje prekomerno konzumiraju alkohol su takođe u riziku, kao i ljudi koji žive u kolektivima kao što su domovi za stare, zatvori ili dnevni centri, gde se infekcija lakše širi.
Bolesti izazvane pneumokoknim bakterijama najčešće su tokom zimskih meseci, kada hladnoća, veća vlažnost i češći boravak u zatvorenim prostorima stvaraju idealne uslove za prenošenje bakterija.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.kurir.rs
Šest prikrivenih simptoma plućnih problema koje ne smete zanemariti: Ako traju dugo i prate ih i drugi znaci, obavezno se javite lekaru