PLAĆATE CEO MESEC DOM ZA STARE, ČAK IAKO NEKO PREMINE! Pare ne vraćaju sve i da je član proveo 2 dana u njemu, a to nije najveći problem
Mesečna cena smeštaja u privatnom domu za stare ista je bilo da ste u njemu jedan dan ili 30 dana. Pa se dešava da korisnik doma premine posle dva, tri dana od smeštanja u dom, koji čak i u tom slučaju zadržava ceo uplaćeni mesečni iznos. Kažu: “Tako je u ugovoru koji ste potpisali”. A, jesu li takvi ugovori zakoniti?
"U slučaju smrti korisnika usluga ili raskida ugovora od strane korisnika usluga pre isteka meseca za koji je naknada isplaćena ili zadržavanja korisnika na bolničkom lečenju, davalac usluga nije obavezan da vrati uplaćenu naknadu kako u celosti, tako ni delimično".
Ovo je citat iz jednog od brojnih ugovora koje građani sklapaju sa privatnim domovima za stare.
Korisnici svedoče da su bili u situaciji da raskinu ugovor sa domom zbog toga što nisu dobili dogovorenu uslugu i adekvatnu negu, nekima su članovi porodice koje su poverili domu na brigu i čuvanje preminuli posle svega nekoliko dana od smeštanja u dom. U svakom od ovih slučajeva "potpisani ugovor" bio je pokriće za odbijanje doma za stare da vrati deo preostalog novca, nakon odbitka cene za smeštaj određeni broj dana i pripadajućih troškova.
Bez obzira što zvuči nepravedno, ovakvi ugovori "ne izlaze" iz zakonskih okvira.
Međutim, postoji nešto drugo što je sporno u celoj priči.
"Što se tiče forme i zakona o obligacionim odnosima, ugovor je u skladu sa tim opštim normama, to je saglasnost volja - ljudi pročitaju tekst ugovora i zaključe ga", kaže advokatica Marina Mijatović komentarišući jedan od ugovora zaključenih sa privatnim domom za stare.
Međutim, dodaje - sporno je što ne postoji zaštita države kada je reč o starim licima.
"Ne postoji zaštita države starih lica i lica kojima je potrebna dodatna nega, kao što je na primer palijativa. Ne postoji ni dovoljan broj mesta u domovima u javnoj svojini - i zbog toga su ta lica potpuno nezaštićena. U ovakvim ugovorima prava i obaveze nisu ekvivalentni, nisu jednaki i zbog toga su ova lica potpuno nezaštićena", upozorava naša sagovornica.
Jeste da, kaže, postoji ta aleatornost - neizvesnost, "po čemu ove ugovore donekle možemo da poredimo sa ugovorima o doživotnom izdržavanju, jer nikada ne znamo koliko će da bude živ onaj koji prima izdržavanje".
"Tako i ovde ne znamo koliko dugo će korisnik doma koristiti te usluge. U tom smislu su ova lica potpuno nezaštićena", ukazuje.
Država, prema njenim rečima, treba da obezbedi bolju palijativnu negu.
"Jer smo shvatili da je licima koja su smeštena u domove za stara lica potrebna dodatna medicinska nega i da nisu sposobni da zadovolje dnevne potrebe samostalno. Dakle, treba im neka asistencija, neka vrsta usluge - članovi njihovih porodica rade, imaju svoje porodice, ne mogu da budu tu za njih - dakle, postoji nezaštićenost gledajući naš pravni poredak", objašnjava naša sagovornica.
Država, takođe, treba da obezbedi i bolju socijalnu zaštitu.
"I ona je loša. Tu se ništa nije uradilo da se pomogne ni porodicama, ni ovim licima. Dakle, palijativna nega bi trebalo da bude mnogo bolje razvijena, i da bude mnogo bolja kontrola kvaliteta usluga u ovim domovima. Jer smo videli da u ovim ugovorima nemamo ništa u vezi sa kvalitetom koji dom treba da pruži. Što znači da ja kao korisnik, ako sam nezadovoljan, ne mogu da raskinem ugovor zbog toga - odnosno mogu ali ću biti sankcionisan", ukazuje Marina Mijatović.
Takođe, prema njenim rečima, ugovori predviđaju dodatni teret za člana porodice koji potpisuje ugovor sa domom za stare.
"Oni odgovaraju za štetu, cenu, za sve - jednako kao i korisnik", ukazuje naša sagovornica.
Ako dom nema važeću licencu za rad
Mnogi domovi za smeštaj starih osoba nemaju važeće licence.
Ovde ne govorimo o onima koji dozvolu za rad nikada nisu ni tražili i od starta posluju "na crno" - već onima koji su poslovali sa licencom Ministarstva za rad, koja je u međuvremenu istekla pošto se uvek izdaje na određeni vremenski period.
Na pitanje da li su ovakvi ugovori sa domovima za stare važeći - ako je domu istekla licenca i posluje bez nje, naša sagovornica odgovara da je tu sada problem u jednoj drugoj stvari.
"Tu je sada pitanje na koliko se obnavlja licenca i kada je predat zahtev za obnovu licence. Da li je odgovoran dom ili država ako se ne obnovi licenca, a dom i dalje radi. Ako je onaj ko ima dom taj zahtev predao u roku i sve svoje obaveze uradio u roku, a država nije - tu govorimo o odgovornosti države koja nije u roku odlučila da li će licencu da produži ili ne. Bitno je da vlasnici, odnosno osnivači doma zahtev za obnovu licence podnesu u roku. Rokovi se inače znaju, to je upravni postupak tako da svima treba da bude poznato i koliko traje određena procedura i do kada odluka o obnovi licence treba da se donese…", ističe naša sagovornica.
Demografski problem
Prema rezultatima projekcija stanovništva u Srbiji koje je objavio Republički zavod za statistiku za period 2022‒2052. godine - u narednih trideset godina nastaviće se trend depopulacije i starenja stanovništva naše zemlje.
Prema očekivanom scenariju, broj stanovnika 2052. godine će biti 5,2 miliona, što predstavlja pad od oko 1,5 miliona stanovnika u odnosu na 2022. godinu.
"Proces starenja stanovništva će se nastaviti. Prosečna starost stanovništva će porasti za 2,6 godina u periodu 2022-2052, sa 43,8 na 46,4 godine. Do 2052. godine, broj dece uzrasta 0-14 godina biće dvostruko manji od broja osoba starih 65 i više godina", navodi RZS.
Zastupljenost populacije starih 65 i više godina u ukupnom stanovništvu porašće sa 21,9 odsto u 2022. na 28,5 odsto u 2052. godini, a najstarijih, iz starosne grupe 80 i više godina, sa 4,5 odsto na 7,3 procenta.
"Sa ovim tendencijama, Srbija će sve više postajati zemlja starog stanovništva", ukazao je RZS u ovim projekcijama.
Naša sagovornica, advokatica Marina Mijatović, komentarišući činjenicu da je stanovništvo u Srbiji sve starije, iz ugla brige o starima i onima kojima je potrebna dodatna nega, ukazuje da je sistemsko rešenje neophodno.
"Mora da postoji sistemsko rešenje za sve starije stanovništvo - da se vidi o kolikom broju ljudi je reč, kako starimo, koja oboljenja preovlađuju, koliko je ljudi sa potrebnom asistencijom i dodatnom brigom, negom. Sve to može da predvidi, to ništa nije nemoguće", zaključuje Marina Mijatović.
BiznisKurir/N1