CENA KUĆA NA SELU PRAVA BAGATELA: Celo mesto može da se kupi za 350.000 €, sve im nude samo da ostanu
Iako 84 odsto teritorije te zemlje čine ruralna područja, u njima živi samo 16 odsto stanovnika.
Na severozapadu Španije, kilometri žutih prostranstava prekidani su tek ponekim selom, koja se često sastoje od nekoliko oronulih kamenih kuća okupljenih oko crkve. Javni prevoz skoro i ne postoji, udaljenosti su prevelike za pešačenje, a automobil je jedino sredstvo da se povežete s ostatkom zemlje.
Ovo su tipični prizori onoga što je dobilo nadimak España Vacía (u prevodu Prazna Španija), jer su to delovi zemlje koje ubrzano napušta stanovništvo, piše Bloomberg.
Depopulacija ruralnih područja počela je još sredinom 20. veka, kada su ljudi masovno selili u gradove u potrazi za poslovima u fabrikama. Proces se poslednjih godina dodatno ubrzao, posebno u unutrašnjosti. Vladin izveštaj pokazuje da je ruralna Španija između 2014. i 2023. izgubila 4,4 odsto stanovnika, iako je ukupna populacija zemlje u istom periodu porasla za 2,6 odsto.
„Stotine sela će nestati jer mladi ne žele tamo da žive“, upozorava Juan José Manzano, suosnivač organizacije AlmaNatura, koja se bavi revitalizacijom ruralnih područja.
Ravnoteža naseljenosti u zemlji je ozbiljno narušena. Iako 84 odsto teritorije čine ruralna područja, u njima živi samo 16 odsto stanovnika. Zbog manjka ljudi koji održavaju šume i livade, koje su ionako sklone požarima, one postaju još ranjivije.
U pokušaju da se trend zaustavi, javne vlasti i privatni akteri nude različita rešenja. Vlada je čak osnovala posebno ministarstvo posvećeno „Praznoj Španiji“. Paralelno, sve više stanovnika gradova – iscrpljenih urbanim stresom i visokim troškovima – razmatra povratak seoskom životu.
Primer dolazi iz agencije Aldeas Abandonadas, specijalizovane za prodaju napuštenih sela. Predsednica agencije Elvira Fafian primećuje porast interesa mladih Španaca i stranaca koji traže mir, pristupačnost ili alternativu visokim gradskim hipotekama. Prošle godine agencija je prodala selo blizu Burgosa nizozemskom paru za 350.000 evra. Novi vlasnici, matematičarka Maaike Geurts i njen partner, računalni naučnik, planiraju da stvore eko-selo, obnove kuće i privuku zajednicu istomišljenika.
„Želeli smo da uradimo nešto korisno sa svojim novcem, a ne da ceo život provedemo pred računarima“, objašnjava Geurts.
Slična priča prati Villalibado, selo napušteno više od 30 godina, koje su 2007. kupila braća Ansótegui. Njihova početna ideja bila je da obnove nekoliko kuća za penzionere, ali projekat se pretvorio u ambiciozan kompleks sa restoranom, barom, bazenima i obnovljenom romaničkom crkvom iz 12. veka.
Selo je sada turistička destinacija za venčanja, duhovne programe i naučne skupove. Nedavno ga je grupa istraživača iz San Franciska unajmila da posmatra pomračenje Sunca.
„Srećni smo što je selo opet živo“, kaže gradonačelnik Alonso Manjón, naglašavajući da je povratak života motivisao i druge meštane da ulažu u svoje kuće.
Revitalizacija Villalibada donela je neočekivane koristi i susednom Villadiegou, gradiću sa 1.500 stanovnika. Posetioci iz obližnjeg sela troše novac u lokalnim kafićima i muzejima, dok grad nudi ono što manjim mestima nedostaje: banke, škole, zdravstvenu zaštitu.
Villadiego privlači i nove stanovnike. Celia, muzejska vodičica u kasnim dvadesetim, preselila se iz Madrida i sada uživa u mirnijem životu. Leta gradić oživi: trgovi se pune porodicama, decom i mladima u dvadesetim, što je neuobičajeno za ruralna mesta sa starenjem stanovništva.
Samo nekoliko kilometara dalje leži podsetnik na drugu stranu priče. Villamorón, nekada selo od 150 ljudi sa gotičkom crkvom Santiago Apóstola, sada je potpuno prepušteno prirodi. Kuće i groblje obrasli su korovom, a crkva je jedini trag da je ikada postojala zajednica.
Jedna od najuspešnijih inicijativa je HolaPueblo, program AlmaNature koji od 2020. pomaže porodicama da se dosele u depopulisana sela. Do sada se preselilo 85 porodica koje su otvorile desetine novih pekara, barova, umetničkih studija i radionica. Među njima je i porodica Padín, koja je iz Venezuele došla u Španiju bežeći od krize. Preselili su se u Placín u Galiciji, gde Ricardo Padín izrađuje noževe u sopstvenoj radionici. Iako se suočava sa poteškoćama poput lošeg interneta i udaljenih škola, kaže da već poznaje sve komšije i oseća kako njihovo prisustvo stvara „trenutnu ekonomsku aktivnost“.
I studije ukazuju na blage pozitivne pomake. Prema Socijalnom opservatorijumu Fondacije La Caixa, doseljenici u dobi od 20 do 39 godina čine 10 odsto populacije u opštinama sa manje od 10.000 stanovnika. Veruje se da to nagoveštava „generacijsku obnovu“ koja bi mogla usporiti demografski pad.
Ipak, stručnjaci poput istraživača Miguela Gonzáleza-Leonarda upozoravaju da lokalni projekti sami po sebi ne mogu promeniti strukturne trendove. Vlada je 2021. uložila 10 milijardi evra u borbu protiv depopulacije, dok Andaluzija nudi potpore kupcima kuća u selima sa manje od 3.000 stanovnika. Ali efekti tih mera su zasad ograničeni.
„U narednim godinama neke opštine će nestati jer nedostaje ekonomske aktivnosti i resursa“, kaže González-Leonardo.
BiznisKurir/Jutarnji.hr