PRAVDA ZA PROTEINE: Kako su nova istraživanja oborila stare mitove!
Danas, samo deceniju kasnije, zahvaljujući temeljnijim istraživanjima, znamo da to nije tačno – nema uzročne veze, a kvalitativni aspekti ishrane postaju ključni. Ovo je priča o tome kako nauka uči — i menjajući se čini nas mudrijim. Umesto da panično demonizujemo ono što ne razumemo, treba dati priliku i onim idejama, testiranim kroz iskustvo i istraživanje — i tek onda suditi.
Kada se nauka predomisli: priča o proteinima
Do pre samo desetak godina, u naučnim krugovima i popularnim medijima moglo se pročitati da visok unos proteina – posebno iz mesa – može povećati rizik od raka i skratiti životni vek.
Naslovi su bili dramatični: „Proteini jednako opasni kao cigarete!“ ili „Visokoproteinska ishrana vodi ka ranoj smrti“.
Ovakve tvrdnje nisu nastale iz praznog prostora – zasnivale su se na ranim epidemiološkim studijama koje su uočavale korelaciju između visokog unosa proteina i većeg mortaliteta.
Ali postoji jedna mala, presudna reč – korelacija. Korelacija ne znači uzročnost. To što dve pojave idu „ruku pod ruku“ ne znači da jedna izaziva drugu.
Šta danas znamo
Savremena istraživanja – sa većim uzorcima, boljom metodologijom i dužim praćenjem – dala su potpuno drugačiju sliku.
Tao je pregled studija objavljenih u Food & Nutrition Research 2024. godine pokazao je da nema dokaza da sam visok unos proteina povećava rizik od raka.
Analiza objavljena u magazinu Nutrients (2023) pokazuje da je kvalitet proteina važniji od same količine – biljni izvori proteina (sočivo, pasulj, orašasti plodovi) često su povezani sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i nižom stopom smrtnosti.
Studije ukazuju da je prehrambeni obrazac ključan – osobe koje jedu mnogo crvenog i prerađenog mesa i malo povrća imaju lošije zdravstvene ishode, ali to nije posledica samih proteina, već kombinacije drugih faktora: zasićenih masti, načina pripreme hrane, manjka vlakana i mikronutrijenata.
Kako dolazi do promene naučnog stava
Upravo ovaj primer pokazuje da nauka nije skup nepromenljivih istina isklesanih u kamenu, već dinamičan sistem koji se stalno preispituje. Ono što je pre 10–20 godina bilo prihvaćeno kao istina (na osnovu tada dostupnih dokaza), može biti demantovano ili izmenjeno kada se pojavi snažnija, kvalitetnija evidencija.
Ovaj primer sa proteinima je ilustrativan — nauka se menja kada nova iskustva i istraživanja pokažu drugačiju sliku. Stoga pojednostavljena poređenja — npr. da je “visok unos proteina jednako opasan kao pušenje 20 cigareta dnevno” – često su senzacionalistička i neutemeljena u čvrstim dokazima.
Vreme i istraživanja daju završnu reč
Promena naučnog stava o proteinima nije znak slabosti nauke – naprotiv, to je njen najveći dokaz kredibiliteta. Kada nova saznanja obore stare tvrdnje, to znači da nauka radi svoj posao.
I zato sledeći put kada naiđemo na bombastične naslove o „novom otrovu u ishrani“ ili „alternativi koja ubija“ – setimo se ove priče. I damo vremenu i istraživanju priliku da kažu poslednju reč.