DISANJE JE KLJUČ: Pet stvari zbog koga je važno da dišemo ispravno
Koliko puta dnevno zaista svesno udahneš? Ne računa se ono automatsko disanje koje telo samo obavlja da bi preživelo, već onaj trenutak kada svesno zastaneš i primetiš sopstveni dah. Retko, zar ne?
A opet, upravo u tom nesvesnom, plitkom disanju krije se razlog zašto smo često napeti, umorni, anksiozni, bez fokusa i sa osećajem da stalno negde kasnimo — iako fizički možda stojimo u mestu.
MN: Brzo disanje podiže kortizol – hormon stresa
Većina nas diše brzo i plitko, samo gornjim delom pluća. To telo tumači kao signal da je u opasnosti. Naš nervni sistem ne zna da li bežimo od sabljozubog tigra ili odgovaramo na hitan mejl — za njega je stres stres, i na njega reaguje istim mehanizmom: ubrzanim disanjem, napetim mišićima, visokom dozom kortizola i nedostatkom mira. I to traje iz dana u dan.
S druge strane, kada svesno usporimo disanje, nešto neverovatno se desi. Nervni sistem se umiruje, puls se usklađuje, mišići se opuštaju, um postaje jasniji. I sve to bez ijedne tablete, aplikacije ili skupe metode. Samo disanjem. Dubokim, svesnim, polaganim.
Zato donosimo pet razloga koji će ti pomoći da
1. Kiseonik je gorivo za telo i mozak
Ispravno disanje puni pluća do kraja i omogućava efikasniji unos kiseonika.
Plitko disanje (najčešće samo gornjim delom pluća) znači da mozak i ćelije dobijaju manje kiseonika — što utiče na umor, slabiju koncentraciju i mentalnu maglu.
2. Disanje utiče na nervni sistem
Duboko disanje aktivira parasimpatički nervni sistem – to je "sistem za opuštanje".
➝ Smanjuje stres, snižava krvni pritisak, usporava puls.
Plitko disanje stimuliše simpatički sistem (borba ili bekstvo) – telo je stalno u stanju napetosti.
3. Podrška za srce i cirkulaciju
Dubokim disanjem se poboljšava cirkulacija, reguliše krvni pritisak i rasterećuje srce.
Plitko disanje može dovesti do neravnomerne distribucije krvi, hladnih ekstremiteta i napetosti u grudima.
4. Pomaže izbacivanju toksina
Oko 70% toksina iz tela izbacujemo disanjem.
Kada dišemo plitko, taj proces je otežan — telo se sporije čisti.
5. Stres i anksioznost
Kod stresa, ljudi često instinktivno dišu plitko i brzo, što može izazvati vrtoglavicu, paniku, pa čak i osećaj gušenja.
Duboko, polako disanje momentalno smanjuje anksioznost i vraća kontrolu nad telom.
Nekad, zapravo, nije svet oko nas taj koji nas umara. Nekad je to samo zaboravljen dah. Ispravno disanje — duboko, svesno i dijafragmalno — ključ je za fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje.