NEMAČKI PONOS NA KOLENIMA! Zatvara se ključna ruta, troškovi eksplodirali, ljudi besni! Najveća kriza u poslednjih 30 godina, NE NAZIRE SE KRAJ
Od 1. avgusta, pruga će biti potpuno zatvorena na planiranih devet meseci.
Direktno putovanje vozom iz Nemačke do susedne Švajcarske? Sa više od 40 direktnih linija, ovo je nekada bilo prilično uobičajeno. Danas, četiri linije se završavaju u pograničnom gradu Bazelu. Putnici tamo moraju da presedaju na švajcarske vozove.
"Vozovi iz Nemačke će redovno kasniti od 2022. godine“, kažu Švajcarske federalne železnice (SBB). Ova mera je neophodna kako bi se "smanjio prenos kašnjenja na švajcarsku mrežu". Ako vozovi stignu na granicu sa manje od deset do petnaest minuta zakašnjenja, mogu da nastave putovanje. U suprotnom, važi pravilo: presedanje.
U Švajcarskoj između 98 i 99 odsto vozova saobraća tačno po redu vožnje. U Nemačkoj je to bio slučaj sa 62 odsto vozova u 2022. godini. U Nemačkoj se voz smatra tačnim ako kasni manje od šest minuta . Potpuno otkazani vozovi su podjednako česti kao i oni koji završavaju pre poslednje stanice zbog dugih kašnjenja. Problemi su još veći tokom štrajkova ili u periodima ekstremnih vremenskih uslova – kada je veoma vruće ili veoma hladno. Putovanje vozom zahteva mnogo vremena, strpljenja i čeličnih živaca. Kašnjenja od dva do tri sata nisu neuobičajena. Nemačke železnice (Deutsche Bahn) su 2024. godine morale da isplate skoro 200 miliona evra odštete svojim putnicima. To je skoro 70 miliona više nego prethodne godine.
Zapuštena infrastruktura
"Nemačke železnice su u najvećoj krizi u poslednjih 30 godina", otvoreno je priznao šef železnice Rihard Luc u maju 2025. On je predsednik odbora od 2017. i od tada bezuspešno pokušava da vrati železnicu na pravi put.
"U mnogim oblastima smo daleko od onoga što smo sebi postavili i onoga što naši kupci očekuju od nas.“
Mreža Nemačke železnice pokriva oko 33.500 kilometara pruga. Državna kompanija zavisi od finansijskih subvencija nemačke savezne vlade. Ali vlada decenijama nije dovoljno ulagala u infrastrukturu.
"Ne možemo da obezbedimo stabilan rad na zastareloj i kvarovima sklonoj infrastrukturi“, kaže Luc.
Najveći infrastrukturni program u istoriji železnice
Zaista, neki od koloseka, šina, skretnica i signalnih sistema datiraju još iz 19. veka. Mnogi sistemi su potpuno istrošeni, gotovo ih je nemoguće popraviti, a sada su toliko zastareli da su neupotrebljivi za digitalno kontrolisanu železničku mrežu koja će postati budući standard. Nova gradnja je neizbežna, pa je 2024. godine je započet projekat „Temeljna renovacija“. Fokusira se na 41 glavnu rutu ukupne dužine 4.200 kilometara. Ogroman projekat - najveći u istoriji kompanije .
Prvi projekat je bila deonica duga 70 kilometara između Frankfurta na Majni i Manhajma, takozvana Ridban. Bila je potpuno zatvorena šest meseci. Uklonjeni su i zamenjeni koloseci i balast, 152 skretnice i 140 kilometara nadzemne električne mreže. Renovirano je i 20 stanica duž pruge, kao i signalizacija i zvučna izolacija. Instaliranje digitalne tehnologije bilo je složenije nego što se očekivalo. Troškovi izgradnje porasli su na više od milijardu i po evra – dvostruko više od prvobitne procene.
Eksplozivni troškovi i kritike
Savezna kancelarija za reviziju (Bundesrechnungshof), koja nadgleda upravljanje državnim budžetom, kritikovala je Ministarstvo saobraćaja što nije zahtevalo od kompanije Nemačke železnice da dokaže ekonomsku isplativost svog pristupa.
"Normalne tržišne cene građevinskih radova su se višestruko povećale u veoma kratkom vremenskom periodu", navodi se u pismu Savezne kancelarije za reviziju upućenom budžetskom odboru Bundestaga. Pored toga, postojao je nedostatak kvalifikovanih radnika i građevinske opreme.
Preostala sredstva za temeljne renovacije biće dodeljena tek kada Ministarstvo saobraćaja „dokaže da su neophodne i ekonomski opravdane“. Kao rezultat toga, Nemačke železnice su objavile da se remont produžava za šest godina – do 2036. godine.
Saobraćaj obustavljen na najvažnijoj železničkoj pruzi
Sledeća je linija Berlin–Hamburg duga 280 kilometara. Sa 30.000 putnika dnevno, to je najčešće korišćena međugradska železnička linija u Nemačkoj. Oko 230 regionalnih, međugradskih i teretnih vozova saobraća na ovoj deonici svakog dana.
Od 1. avgusta, pruga će biti potpuno zatvorena na planiranih devet meseci. Međugradski vozovi će morati da idu obilaznim putem, do 100 kilometara duže. Teretni vozovi će biti preusmereni još dalje. U regionalnom saobraćaju, oko 170 autobusa će prelaziti 86.000 kilometara dnevno kako bi povezali gradove između Berlina i Hamburga koji će ostati bez železničke veze.
Troškovi izgradnje stalno rastu
To je ogroman poduhvat koji je već predmet kontroverzi, jer su železnice značajno smanjile svoje prvobitne planove izgradnje. Instalacija Evropskog sistema za kontrolu vozova (ETCS) je odložena za sledeću deceniju. Razlog: postojeća tehnologija mora biti instalirana istovremeno, jer još uvek ne mogu svi vozovi da koriste novu. Ovo, prema saopštenju Dojče bana iz maja, čini posao složenijim i skupljim. Takođe je smanjen broj skretnica. Zajedno sa prolaznim kolosecima, trebalo je da omoguće brzim vozovima da pretiču spore. To je verovatno urađeno i radi uštede novca iz finansijskih razloga. Planirani troškovi izgradnje već iznose 2,2 milijarde evra.
Savezna vlada je obećala dodatna sredstva za obnovu železničke infrastrukture. Savezni ministar saobraćaja Patrik Šnider (CDU) govori o investicijama od 107 milijardi evra u železnice do 2029. godine. Ovaj novac bi trebalo u velikoj meri da dođe iz posebnog fonda za infrastrukturu i zaštitu klime, koji je osnovan početkom godine i finansira se zaduživanjem.
Više konkurencije na šinama?
Federalni zavod za reviziju upozorava vladu da ne računa samo na sredstva za „rešavanje železničke krize na duži rok“. Zavod poziva na razvoj sveobuhvatne strategije za železnički sistem, koja bi trebalo da uključi i „prilagođavanje korporativne strukture“.
Razdvajanje železničke infrastrukture i transporta takođe se razmatra godinama. Cilj je da se omogući više privatnih pružalaca usluga i time veća konkurencija. Trenutno, revizori imaju malo nade da će se železnički sistem uskoro oporaviti. U izveštaju se navodi da „neće biti u stanju da ispuni očekivanja transportne i klimatske politike u doglednoj budućnosti“.
Kurir.rs/Deutsche Welle