Srbija 101. po konkurentnosti
BEOGRAD - Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (WEF) za 2013, Srbija je rangirana na 101. poziciji na listi globalne konkurentnosti koja obuhvata 148 zemalja.
To je pad za šest mesta u odnosu na prošlu godinu, objavila je danas Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Srbija je u 2013. godini imala vrednost Indeksa globalne konkurentnosti (IGK) od 3,77, koja je u odnosu na prethodnu godinu opala za 0,1, što je dovelo do pada Srbije sa 95. na 101. mesto na listi.
Za razliku od prethodne godine, kada je zabeležen zanemarljiv pad vrednosti IGK od 0,01, ove godine pad bi se mogao okarakterisati kao značajan, budući da je ostvarena vrednost IGK na nivou istorijskog minimuma u sedmogodišnjem periodu od 2007. do 2013. godine.
Takođe, ako se taj rezultat posmatra relativno u međunarodnom kontekstu, zabeležena 101. pozicija nedvosmisleno predstavlja istorijski minimum kada je rang Srbije u pitanju, naveo je FREN.
Istorijski posmatrano najveću vrednost IGK od 3,90 Srbija je ostvarila uoči prvog talasa krize 2008. godine, da bi već naredne, 2009. godine vrednost IGK primetno opala na 3,77. Nakon tog perioda usledio je postepeni oporavak, da bi se u 2013. vrednost IGK ponovo spustila na nivo iz 2009.
Najveću vrednost IGK i prvo mesto na listi SEF-a u 2013. godini zabeležila je Švajcarska, dok je najnižu vrednost od 2,85 zabeležio je Čad koji je na poslednjem, 148. mestu. Redosled vodeće trojke na listi je Švajcarska, Singapur i Finska, i nije se menjao u odnosu na prošlu godinu.
Prema ukupnoj konkurentnosti, merenom IGK u 2013. godini, Srbija se nalazi na začelju grupe zemalja u koju spadaju Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Slovačka i Slovenija.
Pored Srbije, u ovoj godini, značajne padove na listi zabeležile su Albanija, Slovačka i Slovenija, dok su značajan napredak na listi ostvarile Hrvatska, Grčka, Makedonija i Crna Gora.
Najznačajniji pad Srbija je zabeležila u oblastima infrastrukture, makroekonomskog okruženja i sofisticiranosti finansijskog tržišta, dok je umereni pad zabeležen kod efikasnosti tržišta rada i tehnološke osposobljenosti.
Značajnih pozitivnih pomaka u 2013. godini nije bilo, a umereni pomaci prisutni su kod efikasnosti tržišta dobara i sofisticiranosti poslovanja.
Makroekonomski pokazatelji i stanje u infrastrukturiPadu Srbije na listi konkurentnosti najviše su doprineli loši makroekonomski pokazatelji u 2012. godini i stanje u infrastrukturi, izjavio je saradnik FREN-a Bojan Ristić.
Ristić je u izjavi za Tanjug precizirao da je Srbiju nadole "povuklo" loše makroekonomsko okruženje u prošloj godini - produbljen budžetski deficit, smanjenje nacionalne štednje i povećanje javnog duga.
Što se tiče infrastrukture i ona nas je dosta unazadila, međutim, ne ono što smatramo za najveće probleme, kao što su, recimo putevi, već lučka infrastrktura koja je dosta loše ocenjena, kao i problem sa mobilnom i fiksnom telefonijom, odnosno smanjenje broja pretplatnika, naveo je on.
Ristić je objasnio da se vrednost indeksa globalne konkurentnosti formira na osnovu dve vrste podataka iz prethodne godine - "tvrdih" podataka, odnosno onoga što je brojčano merljivo, kao i na osnovu ankete među domaćim top menadžmentom o njihovoj percepciji različitih aspekata konkurentnosti.
Upravo pesimizam domaćih privrednika, koji je konstantan, Srbiju godinama unazad drži na dosta niskom mestu na listi konkurentnosti, rekao je on napominjući da je za ovogodišnju listu anketa među menadžerima rađena u martu.
Ristić je ocenio i da bi oprezno trebalo tumačiti podatke prema kojima je Srbija na najnižem mestu među svim zemljama u okruženju ističući da u pojedinim zemljama možda postoji i neopravdan optimizam dok su realni pokazatelji lošiji nego u Srbiji.
"Neke nacije su više optimistične nego što su zaista dobre, a mi smo prilično kritični prema sebi tako da je ovo vrlo realna slika", napomenuo je on.
Ristić je istakao i da pad Srbije za šest mesta naniže ne bi trebalo doživljavati dramatično jer je 2012. bila godina prilične neizvesnosti, a u ovoj godini očekuje se poboljšanje makroekonomskih parametara, pa pri narednom merenju s tim ne bi trebalo da bude problema.
