KUPCI MU DOLAZE NA KUĆNI PRAG, JEDINI U SELU SA DOBRIM RODOM OVE GODINE! Ilija proizvodnju letnje poslastice završava sam, a ovo navodi kao ključ uspeha!
- Prethodnih godina, kada sam imao veću proizvodnju, angažovao sam više berača. Sada sve radim samostalno, od sadnje do berbe, osim povremenog angažovanja jednog radnika - kaže Ilija.
Ilija Kovačević iz sela Turjak, pionir u proizvodnji jagoda u ovom delu Potkozarja, jedini ove sezone ima dobar rod uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima.
Na svom imanju ima oko 2.500 sadnica i očekuje rod od dve tone. Cena jagode ove godine dostiže sedam maraka po kilogramu (420 dinara), a plasman mu nije problem jer, kako kaže, kupci dolaze direktno na kućni prag.
- Prethodnih godina, kada sam imao veću proizvodnju, angažovao sam više berača. Sada sve radim samostalno, od sadnje do berbe, osim povremenog angažovanja jednog radnika - kaže Ilija.
Kovačević je postao uzor u svom kraju kada je pre više od deset godina prvi počeo s intenzivnom proizvodnjom jagoda. Iskustvo je stekao dok je živeo u okolini Laktaša, gde je proizvodnja jagoda uobičajena.
- Tamo svaka kuća ima bar dunum pod jagodama. Za mene je to bila nepoznata grana poljoprivrede, ali sam bio veoma znatiželjan i uporan da od njih naučim kako se proizvode jagode - priča on.
"Jagode su zbog toga zdrave, mirišljave i slatke!"
Zahvaljujući znanju i upornosti, danas ima uspešan zasad na obroncima Kozare, gde prirodni uslovi pogoduju zdravoj proizvodnji.
- Moji jagodnjaci su visoko na obroncima, gotovo u divljini, gde nema mnogo štetočina. Zasade tretiram protiv plamenjače i lisnih vaši pre cvetanja, a posle toga uopšte ne upotrebljavam hemiju. Zato su jagode ovde veoma zdrave, mirišu i slatke su. Parcele prekrivam slamom koja zadržava vlagu i štiti sadnice koje ne dotiču prljavo tlo - objašnjava Kovačević.
Uprkos proređenom rodu zbog mraza i kiše, zadovoljan je.
- Ove godine rod je umanjen zbog mraza i hladnoće, ali i svakodnevne kiše. Ipak, zadovoljan sam jer je umanjen rod nadomestila povoljna cena - kaže on.
Osim jagoda, Ilija gaji i luk, krompir, krastavce, razno povrće i voće, a uz to i stoku. Svojim primerom pokazuje da se uz rad i znanje može lepo živeti na selu.
- Znanje je najveći kapital. To sam shvatio već na početku jer bez stalnog praćenja stručnih dostignuća ne može se mnogo postići. Proizvodnja jagode davno me opčinila i to radim sa velikom ljubavlju, upornošću i strpljenjem - zaključuje Kovačević.
Stručnjaci ističu da proizvodnja jagoda donosi prvi prihod u sezoni i da ulaganja nisu velika – a vraćaju se već naredne godine.
- Za jagodu su najpovoljniji položaji koji nisu izloženi vetru i akumulaciji hladnog vazduha. Za rane sorte najbolji su južni predeli, gde se ne javljaju kasni prolećni mrazevi jer je tu ranije sazrevanje za desetak dana nego na severnim predelima - navode oni.
Kurir.rs/Nezavisne