Zelena Srbija - konkurentna Srbija: Kompanija WMG okupila energetske lidere na konferenciji "Snaga promene - Energetska tranzicija za konkurentnu Srbiju"
U okviru višegodišnjeg serijala Re-set summit
Obnovljivi izvori energije nisu samo ekološki, već su i ekonomski prioritet za budućnost Srbije. Energetska tranzicija mora biti pravedna, efikasna i usklađena s potrebama građana i privrede, a budućnost energetike u diverzifikaciji izvora, digitalizaciji i pametnom upravljanju resursima, poručeno je na konferenciji pod nazivom „Snaga promene - Energetska tranzicija za konkurentnu Srbiju“, koju je organizovala kompanija „Wireless Media Group“ u partnerstvu s Privrednom komorom Srbije i Evropskom mrežom preduzetništva.
Uvodnim rečima prisutnima se obratila Ruža Veljović, direktorka korporativnih komunikacija i marketinga kompanije WMG, i istakla da energetska tranzicija nije samo energetska, već da je važna za celokupnu zajednicu iz svih aspekata.
- Kompanija WMG posebnu pažnju posvećuje održivosti u svakom segmentu našeg poslovanja. Nadamo se da će dijalog koji pokrećemo dati smernice ka održivoj energetskoj tranziciji Srbije.
Jovana Joksimović, pomoćnica ministra rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju, evropske integracije i upravljanje projektima, rekla je da se „naše aktivnosti u procesu energetske tranzicije odvijaju na dva glavna koloseka: unapređenjem regulatornog okvira i investicijama u energetsku infrastrukturu“.
- U narednih mesec dana trebalo bi da bude usvojeno još pet akata iz paketa električne energije, čime bi Srbija ispunila preduslove za sprovođenje spajanje tržišta električne energije sa susednim državama u EU. Prema izveštaju Energetske zajednice, Srbija ima lidersku poziciju u sektoru elektroenergetike i obnovljivih izvora energije.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, publikacije i internacionalizaciju PKS, istakao je da energetska tranzicija nije uslovljena samo klimatskim promenama, već je ona pitanje stanovništva, privrede, ali i države.
- Kada govorimo o pitanju konkurentnosti, postoje dva sistema, od kojih je prvi cenovna konkurentnost, gde su u prednosti zemlje koje imaju veliku populaciju. Drugi je tehnološka prednost, gde su zemlje usmerile izvoz na velika tržišta poput SAD, Kine itd. Potrebno je da se Srbija pozicionira između ta dva ekstrema - naveo je Stanić, koji je moderirao prvi panel.
ŠTA DONOSI STRATEGIJA
Na prvom panelu IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE I BUDUĆNOST INVESTICIJA U VREME ZELENE TRANZICIJE, pomoćnik generalnog direktora EPS Radovan Stanić naveo je da je EPS poznat kao najveća energetska kompanija na prostoru regiona, ne samo u Srbiji.
- Pored promene portfolija, glavni model je potpuna stabilnost snabdevanja, da obezbedimo dovoljnu količinu energije za srpsku privredu. Ono što je najvažnije, idemo ka zelenoj energiji. Ideja je da do 20230. godine čak 45 odsto proizvedene energije bude iz obnovljivih izvora. Ipak, ono što je takođe bitno, jeste da se EPS bavi strateškim projektima kao što je Bistrica.
Rade Mrdak, savetnik ministra rudarstva i energetike za oblast OIE, rekao je da je cilj da nastavimo s dekarbonizacijom.
- Naš zadatak, osim nje, jeste da pronađemo ulogu termo-sektora. Moramo da radimo i na uštedi energije. Važna je i regionalna saradnja, radimo dosta na tome, čime se smanjuje ranjivost našeg sistema.
Direktor kompanije „New Energy Solutions“ Miloš Colić primetio je da imamo situaciju da je 2023. samo jedan projekat napravljen i pušten u probni rad, dok su svi ostali u nekoj pripremi i izgradnji, a prošle su dve godine.
- U energetici se stvari ne rešavaju preko noći, već zahtevaju ozbiljnu pripremu. Neophodno je da se strateški posmatraju dugoročno.
Generalna direktorka OIE Srbija Danijela Isailović kaže da „kada govorimo o pobošljanju investicionog ambijenta, govorimo o regulatornom okviru i statistikama“.
- Na polju regulatornog okvira, mi smo tu kao država u potpunosti u redu. Imamo strategiju i jasne planove, kao i planove za aukcije. Statistika, takođe, ide u našu korist. Udeo OIE u 2023. godini bio je 38,1 odsto.
ENERGETSKA MAPA BALKANA
Na drugom panelu REGIONALNA SARADNJA I DIVERZIFIKACIJA IZVORA ENERGIJE, koji je moderirala Jasmina Radovanović, savetnica za imovinu, energetiku i investicije NALED, Aleksandar Latinović, šef službe za sistemske usluge EPS, konstatovao je da, kada imamo viškove električne energije, možemo da ih koristimo ili prodajemo velikom tržištu.
- Diverzifikacija je u toku, mi idemo ka novim izvorima energije. Sada imamo konvencionalne izvore energije koje moramo prilagoditi potrošnji. Nekad je potrošnja bila neprikosnovena, svi su morali da se prilagode njoj. Mi nemamo nekog drugog potencijala sem vetra i sunca. Trebalo bi da radimo na tome da našu potrošnju učinimo fleksibilnom.
Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX, podvukao je da ta kompanija ima jednu od najvažnijih uloga spajanja tržišta.
- Postali smo integralni deo bilateralnog tržišta. Ove godine se očekuje 5, 8 teravat-sati, što je do sada nezabeležen podatak. Nije lako prići fjučers tržištima, ali SEEPEX može da posluži kao platforma gde bi mogli da se sretnu ponuda i potražnja.
Srdan Srdanović, direktor sektora Smart infrastructure kompanije „Siemens Srbija“, podsetio je da smo prošle godine imali pad mreže.
- Naše mreže moraju biti mnogo koherentnije. Imamo i veliku potrošnju koja se dešava na tržištu, na tome treba raditi, poput promene tarifa. Idemo u pravcu razvoja.
Bojan Đordan, izvršni rukovodilac FC Proizvodnja - Elektroprivreda Crne Gore AD, istakao je da su, što se tiče regionalne saradnje, najviše usmereni na EPS i Elektroprivredu u Republici Srpskoj.
- Ono što će nas sigurno naterati kao region da više sarađujemo na pojedinačnim projektima, jeste situacija zaduživanja.
ZELENA AGENDA U PRAKSI
Treći panel PUT DO PODRŠKE: KAKO DO SREDSTAVA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST I ZELENU TRANZICIJU moderirala je Branka Marinković, rukovodilac finansijske analize investicionih projekata RAS.
Jovana Radlović, rukovodilac Centra za EU integracije PKS i koordinatorka Evropske mreže preduzetništva, istakla je da se Evropska mreža integracije u Srbiji razvija još od 2009. godine.
- Naše usluge su besplatne i odnose se na nefinansijsku podršku.
Nemanja Subotić, vlasnik kompanije SmartFireBlock, naveo je da je suština svake male kompanije podrška.
- Naš cilj je da odgovorimo na zakonski propisane uslove, kao i na rastuću potrebu u građevinskom sektoru obezbeđivanjem kvalitetnih i cenovno prihvatljivih proizvoda baziranih na inovativnoj tehnologiji, kao i ekološkim tehnološkim rešenjima.
Petar Nikolić, zamenik projektnog koordinatora EBRD, GEFF projekta za Srbiju, BiH, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, precizirao je da je GEFF u Srbiji deo programa za Zapadni Balkan.
- Glavna ideja je da se bankarskim kreditima finansiraju energetski izvori. Kroz projekat mogu da se finansiraju sve tehnologije koje su potrebne za domaćinstvo. Kroz kreditnu liniju je moguće finansirati i sve dodatne troškove, instalaciju, prevoz, montažu i demontažu itd.
Smiljka Živanović, projektna menadžerka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), govorila je o inicijativi „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.
EDUKACIJA
Isplativ solar
Radionicu „Kako do isplative solarne investicije“ održao je Filip Stojović, inženjer za izgradnju solarnih elektrana kompanije „MT-Komex“.
- Procedura kupac-proizvođač do 50 kW svodi se na tri koraka, traje između šest meseci i godinu dana. Procedura preko 50kW je malo komplikovanija. Finansiranje postoji, ono je do 50% od vrednosti investicije. Ukoliko lokalna samouprava raspiše konkurs, bilo ko od građana može da se prijavi. Svi naši projekti usklađeni su s važećim propisima i standardima, a posebnu pažnju posvećujemo optimizaciji troškova i vremenskih okvira, kako bismo pružili najefikasnija rešenja. Sad je pravo vreme za ugradnju solarnih panela, s obzirom na to da je cena opreme na istorijskom minimumu, a cena električne energije stalno raste.
UNDP
Poziv kompanijama i bankama
Uz podršku Evropske unije i Švajcarske, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) poziva banke, lizing kuće, javne i privatne kompanije da zajednički ulažu u profitabilne projekte koji doprinose zelenoj tranziciji, istakla je Smiljka Živanović.
- Jedan javni poziv namenjen je preduzećima, koja mogu biti javna i privatna, a svi kandidati moraju biti registrovani u Srbiji. Tražimo prijave inovativnih zelenih projekata koji kombinuju više izvora finansiranja: sopstvena sredstva, sredstva inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ i komercijalne kredite, zatim projekte u oblasti proizvodnje i instalacije solarnih panela, pogodne za bankarske kredite, kao i investicije kojima su potrebni detaljni energetski pregledi kako bi mogle da konkurišu za bankarske kredite. UNDP će preduzetnicima pomoći u pripremi tehničke i finansijske dokumentacije, uz mogućnost pružanja i finansijske podrške. Drugi poziv je namenjen bankama i lizing kućama da izraze zainteresovanost za sufinansiranje ovakvih investicija. Za one koje ispune kriterijume, UNDP će uraditi selekciju isplativih projekata. Time se za banke i lizing kuće smanjuje rizik za ulaganja i omogućava da lakše prepoznaju isplative zelene projekte i usmere raspoloživa sredstva u održivo poslovanje. Rok za prijavljivanje na oba poziva je 6. jun 2025. godine - istakla je Živanovićeva.
Ovaj poziv je otvoren u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovaj projekat, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, sprovodi UNDP u partnerstvu s Ministarstvom zaštite životne sredine i u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.