SVE VIŠE GRAĐANA SRBIJE RADI IAKO SU U PENZIJI! Ako napravite ovu čestu grešku, možete ostati bez dela isplate – evo na šta morate da obratite pažnju!
Umesto sigurnosti, starost donosi neizvesnost, a penzionerski život, za mnoge, znači stalno kalkulisanje, odricanje i borbu protiv dugova
U novom izdanju emisije „Ni pet ni šest“, gošće govore o svakodnevici penzionera, njihovoj borbi da pokriju osnovne troškove i kako, uprkos svemu, nastavljaju da rade, pomažu porodici i „krpe“ budžet gde god mogu.
U otvorenom razgovoru, sagovornice Smilja Stanković, udruženje penzionera "Mimoza", Prof. dr. Snežana Nena Šantić, predsednica Udruženja penzionera Stari Grad, Nadežda Satarić, magistar socijalne politike i predsednica Udruženja "Amity" osvetljavaju realnost koju brojke ne mogu da prikažu.
Stankovićeva je na samom početku govorila o činjenici da su penzioneri najzaduženija grupacija građana, te na koji način čovek može od penzije da vrati dug, a kasnije i da preživi.
- Pa dobro, ja nisam tipičan penzioner s obzirom da radim. Penzije nisu dovoljne, ko god može, i ima nekog zdravlja on radi. Ono što najbolje zna, to neka radi, ako ima potrebe na tržištu, ako nema, neka stvori, neka izmisli neku potrebu, ali u svakom slučaju mora se nešto dodatno raditi da ne budete dužni, jer ako ste dužni, onda ne računajte da ste živi. Penzioner koji duguje, ne može da vrati dug, ali može da ga prolongira. Platite struju, došlo vam je 5000, vi platite 2500, a onaj ostatak ostavite kad dođe letnji period, pa kad je 2500 onda struja, vi uplatite 3-4 meseca, pa nadoknadite ono malo što ste uzeli - kaže Stankovićeva i dodaje:
- Znači, mi smo tu savršeni u kombinovanju i u snalaženju. Porodica se uglavnom oslanja na penzije svojih najbližih, zato što je to najsigurniji prihod. I sad, ili vam uzmu penziju kao, e, to je penzija za račune, pa se od te penzije plate računi. I onda taj penzioner ostane sa čim? Pa ako živi u porodici, on je tu u porodici, razumete. Dobije neki bakšišak mu daju, ako ne, ćuti, jede to što ima i ono, kome ću nego svojima, sa njima sam, član sam porodice. Znate, nekako, progutajte tu knedlu, ali eto, deca šta će, nemaju, pa za koga živim, zato ono čuveno naše srpsko, da ne kažem slovensko.
Šantićeva je govorila o sve češćim putovanjima penzionera, te činjenici da ostatak društva zamišlja penzione prihode kao veoma visoke.
- Mi sad pričamo o nečemu što je vidljivo na društvenim mrežama, jer sad se živi na društvenim mrežama i odatle se crpe podaci. Pa dajte da pobrojimo koliko njih može da ode. Znači, to nisu društvene mreže. Na društvene mreže vam izađe onaj ko može da ode, ko izbaci svoje slike, pa onda mi vidimo nešto. Ja nemam društvene mreže, moram da kažem.I onda kad mi oni krenu da se hvale ili mi pošalju nešto, onda je zaista i moje pitanje, od čega kad imaš 37.000 dinara, tu minimalnu penziju. Ta lažna slika stvara se podizanjem kredita, ulaskom u dozvoljeni minus, dozvoljeni minus je 50% kamate na godišnjem nivou - kaže Šantićeva i dodaje:
- Pa to je ropstvo najstrašnije. I niko ne pročita ta sitna slova. Sad su počele i slave ove letnje, imali smo zimske. Opet smo ušli u te minuse i opet smo u istom problemu. Opet će banka da stavi zabranu. Staviće zabranu, nećete moći da podignete celu penziju. Dozvoljeni minus, kad stigne sledeća penzija, nema šta da podignete. I šta smo onda uradili? I to je ono što treba tražiti od države.
Dok mnogi penzioneri sanjaju o odlascima na more ili u banje, stvarnost za veliki broj starijih ljudi sa sela izgleda potpuno drugačije. Umesto odmora i opuštanja, njihov svakodnevni život ispunjen je radom, obavezama i brigom o domaćinstvu, što je Satarićeva i objasnila:
- Potičem iz sela i sve više odlazim tamo, takođe me i vuče sve što sam starija da obilazim selo, a idem i zbog toga što sada više ne idem na more. Svaki moj odlazak je u selo i tamo se odmorim. Tamo ima dosta ljudi koji su radili po fabrikama, bili poljoprivrednici i koji su davali doprinos da se te banje grade za dobrobit svih nas. Odvajalo se za sve to, ali je danas za njih to nedostupno. Prvo zbog ekonomskog, jer oni nemaju dovoljno sredstava. Druga stvar, ljudi imaju stoku koju ne mogu da ostave samu, kako bi otišli u banje. Penzioner tamo nema ni jedan dan odmora u godini. Oni se odmaraju zimi, kad nema poljskih radova, onda je to za njih vreme da se odmore. Kada je sezona letnjih radova, tamo se ustaje u pet sati - zaključila je Satarićeva.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
